Nisam
[proza]
drugo, izmijenjeno izdanje
knjiga je objavljena uz financijsku potporu grada zagreba i ministarstva kulture i medija republike hrvatske
Zbirka Natalije MiletiÄ sadržava sedamnaest priÄa, a njihove junakinje daleko su od onih sigurnih, samosvjesnih, hrabrih ili drskih žena iza kojih stoje karijere ili novac roditelja, muževa, ljubavnika. To su osamljene, tihe, tjeskobne i depresivne žene u razliÄitoj životnoj dobi koje tiÅ”ti samoÄa (Jeka je glasna), materijalna oskudica (Breakbeat), nemoguÄnost zaposlenja ili gubitak posla (Nebo), repetitivnost svakodnevnih radnji i nemoguÄnost da se iskoÄi iz toga kruga životne rutine (Mrtva hladna). Prostori kojima se one kreÄu ā sobe, kuÄe, kvartovi, gradovi ā ostaju neimenovani, ispunjeni teÅ”kim atmosferama. U spisateljiÄinoj narativnoj strategiji nije važna zbiljska prepoznatljivost tih mjesta (premda se kadÅ”to može razaznati topografija autoriÄina rodnog Siska, ili pak Zagreba), nego depresivni ugoÄaj prostora u kojem se kreÄu i djeluju njezini likovi. ZapuÅ”tene periferijske kuÄe i cijeli kvartovi, propale tvornice muÄna je okolina u kojoj se odvija svakodnevni život.
Strahimir Primorac, Vijenac
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako joj i ime kaže, Nisam je zbirka koja se pozicionira uvek u suprotstavljanju, uvek u sukobu. Ona je, ako mi dozvolite oksimoron, prkosno tiha. Njeno oponiranje establiÅ”mentu, veÄini, uvreženom miÅ”ljenju, doksi ne dolazi samo kao afirmacija najÄeÅ”Äe zapostavljenog, manjinskog, drugog i drugaÄijeg stava koji ima jasne ideoloÅ”ko-politiÄko-feministiÄke implikacije, veÄ i kao vrsta est-etiÄkog iskaza, potrebe da se smislom književnosti progovori o besmislu druÅ”tva i položaju svesne jedinke u njemu. Njene junakinje nisu snažne i dominantne žene, nisu Jovanke Orleanke, naprotiv. One su one koje iznose i nose ovaj svet, one su so zemlje, njen ukus i miris.
Vladimir ArseniÄ
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vrlo je zanimljiva ova zbirka, s ponudom niza raznolikih likova, atraktivnih usprkos zajedniÄkim nazivnicima i, kako je veÄ reÄeno, nije njihova nesreÄa zanimljiva sama po sebi, veÄ naÄin na koji se ona ostvaruje u postojanju, ili joÅ” bolje reÄeno ā u nepostojanju svake od junakinja. PriÄe su to o svijetu koji oko nas postoji koliko god ga ne želimo vidjeti, o sudbinama kojima upravljaju tuge i strahovi iako se nikakva oÄigledna zlodjela nisu dogodila priÄe su to o nesretnim ženama Äija stanja i problemi ne zanimaju nikoga, a ponajmanje njihove bližnje. PosljediÄno, priÄe su to o svijetu u kojem živimo, i kojeg bi se priliÄno zasramili kad bi doista shvatili kakav je zapravo.
Davor Å iÅ”oviÄ, Glas Istre