Divovski koraci
[poezija]
prvo izdanje [digitalizacija]
knjiga je objavljena uz financijsku potporu zagrebaÄke banke d.d.
PintariÄev je stil apsolutno paradigmatiÄan primjer novog trenda meÄu mlaÄim naraÅ”tajem u suvremenome pjesniÅ”tvu, a koji pokazuje osobitu sklonost k ispisivanju znaÄenjski jasnih, transparentnih stihova s uporiÅ”tem u realistiÄkome pripovijedanju. […] Na sadržajnom planu PintariÄ, pak, nudi duhovite fragmente svoje svakodnevice, odnosno odlomke života urbanog marginalca, pri Äemu srediÅ”nje mjesto zauzima ciklus ljubavne poezije, ispisan na priliÄno duhovit i inventivan naÄin. NaslovljavajuÄi ciklus “Kako KreÅ”imir PintariÄ zamiÅ”lja ljubavnu poeziju na kraju XX. stoljeÄa”, autor pokazuje svijest o potroÅ”enosti jedne kompleksne teme u danaÅ”njoj vladavini cinizma ili, pak, komercijalizacije s druge strane, ali ipak ustrajava u progovaranju o vlastitoj emotivnoj intimi (unatoÄ patetici i kiÄu kao Scili i Haridbi suvremenog tematiziranja ljubavnoga) i pri tome, naravno, uspijeva.
Igor Gajin, Glas Slavonije
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljubavne i humoristiÄne istovremeno, takve su pjesme KreÅ”imira PintariÄa. On se ne bavi s poezijom s velikim P, nego ide u rudnik kafiÄa, posla, ljubavnih uzdisaja i ostalih sitnica koje život Äine životom. PiÅ”uÄi pjesme, gotovo kao da ispisuje kratke priÄe o banalnostima, KreÅ”imir PintariÄ stvara jasnu i konkretnu poeziju. U njegovim pjesmama pjesnikovo ja se otkriva i razotkriva, ali uvijek ostaje privlaÄno. Divovski koraci nisu joÅ” jedna u nizu zbirki poezije kakve se nemilice tiskaju, oni su koraci KreÅ”imira PintariÄa prema publici koja Äe možda, upravo zahvaljujuÄi njemu, opet prigrliti poeziju.
Sibila SerdareviÄ, Gloss
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sa zadovoljstvom sam, prije koju godinu pozdravio književni prvijenac mladog OsjeÄanina KreÅ”imira PintariÄa. Zbirkom pjesama/tekstova Tour de force predstavio se kao autor iznimno inteligentne strategije pisanja, kao tvorac tekstova koji propitkuju i problematiziraju vlastite protege. U žanrovskoj mijeÅ”anosti i postmodernoj referencijalnosti osjeÄala se i izrazita autoironija i neosporna poetska demijurÅ”ka gesta, koja je prevladala aporije i sumnje o moguÄnostima ili o funkcionalnosti literarnog govorenja. […] PintariÄu, dakako ne treba pomoÄ ni od koga. On sam u specifiÄnom naÄinu kovanja naslova nudi izriÄit program: “NeÅ”to o njoj ili kako KreÅ”imir PintariÄ zamiÅ”lja ljubavnu poeziju na kraju XX. stoljeÄa koja ne mora, nužno, izazvati pomor meÄu Äitateljstvom”. Doista, kombinacija nježnosti i trivijalnosti, afektivne vezanosti i povremene groteskne distanciranosti, seksualne privlaÄnosti i sporenja oko konzumiranja ljubavi, iznimno je dobro odvagana, uvjerljiva i Äak efikasna. Dnevnik zbivanja, registracija odnosa udvoje, fiksiranje javnih i latentnih movensa Äini suvremeni kanconijer erotskog nadahnuÄa moguÄim. ZamiÅ”ljanje je urodilo plodom, Äak djelom ostalo.
Tonko MaroeviÄ, Slobodna Dalmacija
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
KreÅ”imir PintariÄ je pjesnik u Äijim se stihovima podjednako zrcale senzibilnost osamdesetih i devedesetih, sklonost autoreferencijalnim iluminacijama i “prepisivanje” stvarnosnih prizora. […] Oblik i smjer PintariÄeve depatetizacije poetskog govora primjetan je veÄ u naslovima lirskih cjelina. Oni su dugaÄki, komentatorski intonirani, s egoistiÄnim protagonistom u pravom planu. Iza ovakvih naslova Äitatelj zatjeÄe cjeline koje obilježava serijalizacija tekstova, izrazita narativnost, kolokvijalni govor, svakodnevne situacije, liÅ”avanje pjesme klasiÄnih poetema i posrednog govora. Pri tom je oÄita autorova sklonost naseljavanja prostora stiha prigodnim silogizmima koji istodobno trebaju biti Äitani kao mudronosni iskazi, ironiÄne zadjevice i primjeri joÅ” nepotroÅ”enih oblika poezije.
KreÅ”imir BagiÄ, Jutarnji list
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ako prihvatimo tako krutu, formalnu podjelu na poeziju i prozu, onda se meÄu pjesnicima isticalo nekoliko autora, manje ili viÅ”e važnih za devedesete, a KreÅ”imir PintariÄ tu ima posebno mjesto. PintariÄeva je zbirka nastajala nekoliko godina i ona je vjerojatno zasad zatvorila to poglavlje hrvatskog pjesniÅ”tva. […] PintariÄ, takoÄer, kroz opÄe iskustvo rata i neuroze želi ispriÄati humanu i tolerantnu priÄu, pa nas i s te strane staro gunÄalo pomalo iznenaÄuje; on traži prostor u kojem Äe stupiti u kontakt s drugim, povjeriti se i zbližiti se, a za to su potrebni upravo divovski koraci.
Rade Jarak, Vijenac
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
PintariÄeva je poezija empatiÄna, ali bez afekta. Rezignirana, ali bez patosa. Mamurna, “no samo za svoje najbliže”. […] Iako je autoreferencijalni i matematiÄko hladni pjesniÄki realizam PintariÄev programatskog karaktera (“nitko ne može nikoga / pripremiti ni za Å”to”), njegove pjesniÄke obdukcije pronalaze toplokrvni zavrÅ”etak.
Predag MadžareviÄ, Vijenac