Filmske marginalije
teorijski eseji s povodom
[eseji]
drugo, izmijenjeno i proŔireno izdanje
knjiga je objavljena uz financijsku potporu grada zagreba i ministarstva kulture i medija republike hrvatske
Hrvoje TurkoviÄ, uz Antu PeterliÄa nedvojbeno jedan od dvojice najvažnijih hrvatskih filmologa, za sebe je izborio nekoliko zasebnih niÅ”a, u svakoj ostvarujuÄi zamjetne uspjehe i ostavivÅ”i velik trag. TeoretiÄar je u najužem smislu, esejist, kritiÄar, polemiÄar te, Å”to se rjeÄe uoÄava u komentarima, zanimljiv povjesniÄar filma. Svoju je Å”iroku filmsku i opÄu kulturu oÄito upregnuo na puno polja. A cilj mu je bio ā i to uspjeÅ”no ostvaren ā obraditi Å”to veÄi broj razliÄitih tema i modela razmiÅ”ljanja o filmu. A svakom problemu pristupa prepoznatljivom svježinom i radoznaloÅ”Äu. Dakako, ti se razliÄiti modeli i prožimaju ā eseji su Äesto teorijski obojeni, polemike Äesto esejistiÄke, i tako dalje.
Neki Äe TurkoviÄev pristup problemima i pojmovima tumaÄiti utjecajem analitiÄke filozofije, koju je Hrvoje apsorbirao, jer ta Å”kola jako puno pažnje posveÄuje bistrenju pojmova i fenomena na veoma detaljan naÄin. To nije netoÄno, no ja mislim da je kod Hrvoja rijeÄ prije svega o temeljnom interesu s kojim je krenuo u pisanje o filmu, koji ga ne puÅ”ta do dana danaÅ”njeg. Zato je tako lako prelazio i granice medija u svojim razmatranjima ā eseji iz UmijeÄa filma, knjige prethodnice ovom izdanju, koji ne spadaju pod film u užem smislu prebaÄeni su u specijalistiÄka izdanja o televiziji i animaciji (Narav televizije i Život izmiÅ”ljotina). TakoÄer, zbog iste je Å”iroke radoznalosti TurkoviÄ u teoriji pokuÅ”avao obuhvatiti i pokretne slike opÄenito (primjerice u Nacrtu filmske genologije) i vizualnost opÄenito (primjerice uĀ Razumijevanju perspektive). OÄito ni u jednoj fazi svoga rada nije izgubio vatru koja potpaljuje pisanje za Å”iru publiku, kao ni vatru koja pali požar teorije.
Filmske marginalije znatno su preraÄen materijal knjige UmijeÄa filma, obogaÄen starijim esejima kojih u prvoj knjizi nije bilo, pa Äak i novonapisanim tekstovima. Dakako, ova knjiga pripadaĀ esejistiÄkoj struji autorova rada. U njoj se TurkoviÄ otvara Å”irem Äitateljstvu, nudeÄi mu i daÅ”ak teorije, obraÄujuÄi razliÄite teme na naÄin koji vole i filmski znalci i filmski poÄetnici, oni koji nemaju veliko iskustvo u Äitanju tekstova o filmu. Knjiga je stoga i svojevrstan uvod bavljenju filmom, ali je i sjajna toÄka za provjeru onima koji se filmom veÄ bave. NeÄe se, dakako, svi složiti sa svakom tezom iz ovog bogatog izdanja, no ukoliko ono nekog potakne i na polemiku, nitko neÄe biti sretniji od autora. Njegova radoznalost podrazumijeva i dubok interes za dijalog s neistomiÅ”ljenicima, upisan i u mnoge tekstove Filmskih marginalija. Dakako, s obzirom na autorovu reputaciju meÄu svima koji vole film a Äitaju naÅ” jezik, te s obzirom na teme i opÄi ton knjige, ne sumnjam da Äe ovo biti joÅ” jedan TurkoviÄev publicistiÄki hit.
Nikica GiliÄ