Ljubav u Berlinu
[proza]
prvo izdanje [digitalizacija]
knjiga je objavljena uz financijsku potporu grada zagreba i ministarstva kulture i medija republike hrvatske
Sivilo, stvarno i metaforiÄno osnovno je obojenje sredine u kojoj se Izidor Korn naÅ”ao. Njegova ljubavna priÄa ima za pozadinu bezbojnost i sumornost svijeta Istoka, odijeljenog zidom, stvarnim i simboliÄnim, od svijeta Zapada, u koji su mogli kroÄiti samo rijetki, povlaÅ”teni. MeÄu koje je, zahvaljujuÄi jugoslavenskom pasoÅ”u, i sam spadao. On, putnik radoznalog duha i pronicljivog oka, uz izravno, a nenapadno, posredovanje autora, kao njegovog alter ega, pruža niz pouzdanih opisa i uoÄenih kontrasta. Za njega: IstoÄni Berlin je maloljetno dijete koje poslije prvog mraka ne smije iz kuÄe. Grad živi iza spuÅ”tenih roleta, uz jeftino pivo i Å”arenu laž televizijskih slika. I taj kratki opis je slikovitiji i rjeÄitiji od mnogih detaljnih prikaza kostimografske uniformnosti i kulisa socrealistiÄkog mizanscena. SliÄnih opisa u romanu je mnogo i oni slažu mozaik prostora i vremena u kojima se živjelo pod olovnoteÅ”kim pritiskom vladajuÄe ideologije. A ukazivanje na zabrane, strah i svakovrsnu bijedu, skrivene parolaÅ”kom ljeporjeÄivoÅ”Äu i neostvarenim obeÄanjima, Äini roman druÅ”tveno-kritiÄkim i uistinu životnim. Kao Å”to ga životnim Äini meÄusobna raznolikost ženskih likova i Izidorova viÅ”elikost, ukazujuÄi na složenost zagonetne ljudske prirode.
Josip Osti, Republika
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
No, meni se Äini da ne bi trebalo prenaglaÅ”avati erotski aspekt romana i iskljuÄivo na njemu graditi vrijednosne sudove. Ljubav u Berlinu slojevit je tekst i uistinu bi bilo neoprezno svesti ga tek na jednu dimenziju. Željku IvankoviÄu Äin tjelesne komunikacije služi tek kao polaziÅ”te od kojega se kreÄe u Å”iroko i vrlo komplicirano podruÄje meÄuljudskih odnosa. Da bi se prikazala sva složenost socijalnih interakcija, autor ispravno odabire prostor postelje kao najintimniji prostor u kojemu se Äovjek pokazuje onakav kakav jest, bez ikakvih maski koje inaÄe navlaÄi kad izlazi u vanjski svijet.
Stoga IvankoviÄevi junaci jednostavno moraju biti, i u doslovnom i u prenesenom smislu rijeÄi, nagi. Oni su razgoliÄeni do toÄke na kojoj se priznaje i ono Å”to se inaÄe ne bi rado priznalo. Sve slabosti i mane oblikuju se pred naÅ”im oÄima, a ono Å”to posebice izaziva poviÅ”enu reakciju jest to da vrlo Äesto možemo pronaÄi i dio vlastite osobnosti u rijeÄima i Äinima romanesknih likova.
IvankoviÄev je roman Ljubav u Berlinu roman priznanja. U njemu se junaci ispovijedaju, omekÅ”avaju ljuÅ”ture u kojima su se nauÄili skrivati. Pomalo nezahvalna uloga onoga koji prekopava po tuÄim osjeÄajima, mislima pripala je Izidoru Kornu, naglaÅ”eno muÅ”kom liku. Njegova zapažanja o sebi i o ženama s kojima je podijelio intimne trenutke odlikuju se suptilnom analitiÄnoÅ”Äu. Upravo stoga nisam sklon gledati IvankoviÄev rukopis kao ljubavni ili erotski roman, nego kao psiholoÅ”ki roman s naglaÅ”enom metodom introspekcije.
Milovan Tatarin, Kolo
: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
SroÄen iz perspektive dominantnog autorskog pripovjedaÄa, IvankoviÄev roman u iskazu tobože osvijeÅ”tena intelektualca odaje senzibilizirana, gotovo uplaÅ”ena muÅ”karca. NemoÄ snalaženja u prostoru slobode izbora na kojoj za žene inzistira feministiÄka teorija ima u logiÄnoj konzekvenciji upravo karaktere poput Izidora. IvankoviÄev se roman, neÄe biti sluÄajno, poigrava s atmosferom sutona jedne civilizacije i njezinih vrijednosti, pomalo dekadentnog prologa u zavrÅ”ni Äin Å”to se uz krik i bijes dogaÄa dok ga piÅ”e. Sposobnost da se kao sa svojim suoÄi sa svijetom koji nestaje, fiksira dio njegove intime, prava je preokupacija ovoga romana s mnogo manje strasti nego je obeÄava naslov. Sve je u njemu proÅ”lost, pa da je prostor igre iz kreveta i knjižnica razvijao u Å”iri socijalni ambijent, nedvojbeno bi mu se dogodila nostalgija.
Vlaho BogiÅ”iÄ, Vijenac