Reklo bi se da je fabula ovog romana jednostavna i toliko već puta ispričana – radi se naime o preljubu, odnosno o tome da se Julijana, glavna junakinja i naratorka, zaljubi u Bojana i napusti muža i dete.

Mihaela Gašpar je najpre osmislila savršenu scenu za svoj zaplet. Naime, Julijana je službenica koja prodaje karte na železničkoj stanici u svom provincijskom gradiću. Samim tim se njena fizička zatvorenost u radnom prostoru, šalterskoj prostoriji, odlično metaforički uklapa i u njenu socijalnu zatvorenost. Ona je osoba koja prodaje karte, omogućava drugima da se maknu, a sama nikuda i nikada ne putuje. Pred njenim očima stalno neko nekuda odlazi, a ona ostaje. Iz te situacije je pronalaženje ljubavnika jedini mogući izlaz.

Tumačeći sudbinu i položaj žene u pomenutom neprijateljskom okruženju, Mihaela Gašpar je posegla za prilično neuobičajenom i izuzetno komplikovanom biološko-genetskom metaforom koja čak i za ljude koji nisu upućeni u ćelije, hromozome, mitohondrije i DNK, odlično funkcioniše.

Mitohondrijska Eva je odličan, ali i težak roman o teškoj temi.

Upravo zbog toga što se iz ženskog plana prebacuje na opšti (ako je ovu generalizaciju uopšte dozvoljeno iskazati), Mitohondrijska Eva prerasta okvire „ženskog pisma“ i postaje univerzalni iskaz o ljudskoj egzistenciji koja kakva je-takva je nastavlja da traje već stotinama hiljada godina. A dokle će i pod kojim uslovima to i nastaviti da čini, to je već sasvim drugo pitanje.

Vladimir Arsenić, booksa.hr