Kazahstan | Suzana Đođo

DAN DEVEDESETČETVRTI

Postoji mogućnost, doduše, da je ona sablja rasparala više od haljine, i da nas ništa više neće sašiti osim iste sablje. Postoji, naravno, ta strašna i prekrasna mogućnost. Unutrašnji glas davno je rekao “iz stepe se ne vraća”; što sve zna taj unutrašnji glas što mi ne znamo?

Danas, na almatskom placu, na gelderlandskom kauču – svejedno – imamo jak dojam da se iz stepe, da, vraća. Pošto glavu ne želimo razbiti u zid kao zadnja nemoćna budala. Usprkos tome što nas advertising branša navodi na pomisao da je sve moguće, samo kad se hoće, sve nije moguće. Naprosto nije. Samo neke stvari su moguće, ne sve. Samo neke slobode su u redu, ne sve. Otkrili smo novu nepreglednu slobodu crtanja granica.