Svitanje na zapadu | Igor Beleš

GLAVA DVADESET I DEVETA

Jutro je u Londonderryu svanulo kišno i tmurno. Charles se probudio kasno i još neko vrijeme ležao u krevetu razmišljajući o putovanju. Povratak je bio miran, a u dom je pristigao negdje iza ponoći nakon što je taksijem otpratio Opheliju do Orange Housea. Zaspao je iscrpljen, ali san bez noćnih mora ga je okrijepio i bio je spreman za ustajanje. Maxa u sobi nije bilo, što mu se činilo neobičnim, jer je navikao da spava na drugom kraju sobe.

Ustao je i pogledao kroz prozor. „Eh, da mi je izbrisati ovo mjesto“, pomisli.

– Da mi je izbrisati cijelu moju prošlost – reče naglas i krene u kupaonicu.

Kad se vratio, imao je što vidjeti – Maxa i Wilsona kako isprobavaju njegovo odijelo.

– Ti uzmi hlače, ja ću sako – reče pohlepno Wilson.

– Ma odjebi, ja ću sako, ti uzmi zasrane hlače!

– Imaš pravo, ja ću hlače – brzopleto će Wilson. – Samo malo…

– Hej! – vikne Charles. – Što je ovo? Modna revija?

Ova dvojica ga blijedo pogledaju te brže-bolje bace odijelo na krevet.

– Vidim da vas dvojica nemate više što obući – strogo će Charles.

– Bit ću mister doma – prekine ga Wilson.

– E nećeš ti, nego ja – reče Max.

– Rekla je Oliva da ću biti ja – odrješito će Wilson, što je bilo neobično od njega.

– Ne, nego ja. Barem imam kosu!

– Ali nemaš zubalo.

– Ma samo da ulovim tu budalu koja mi ga je ukrala, bit ću savršen.

– Čekajte, čekajte – reče Charles skrećući s teme. – Što se ovdje događa?

– Pa ti ne znaš? – upitaju gotovo istodobno obojica. – Pa sutra je izbor za miss i mistera doma, ali više se ne možeš prijaviti, sva mjesta su popunjena. Možeš biti u publici. Ovaj, moraš biti u publici – reče Max.

– I navijati za mene – doda Wilson.

Charles od muke samo sjedne na krevet i počne se smijati.

– Ovaj se vratio totalno lud – reče Wilson. – Šta su ti radili tamo u toj Engleskoj? – zabrinuto upita.

– Škotskoj – ispravi ga Max.

– Sve je to Engleska.

– Budalo – iziritirano će Max. – Ja sam porijeklom Škot i to nije isto, s tim Englezima.

– Pa pričaju isti jezik – uporno će Wilson.

– Kao i ti. A jesi li ti Englez?

– Nikad! Ja sam Irac – ponosno će Wilson.

– Eto, vidiš da si glup – pobjedonosno će Max.

– Dosta, dosta – prekine ih Charles kad je konačno došao k sebi. – Što se to događa?

– Sutra se održava izbor za miss doma. Pošto tebe nije bilo nismo te ni prijavili, ali možeš glasati za jednog od nas. Pobjednici idu zajedno na večeru u neki skupi restoran i…

– Majmune – prekine ga Max. – Idu u McDonald’s!

– Oh, opet neki Škot. Dakle, pobjednici idu kod tog Škota na večeru. Oh, nadam se da ćemo ja i Oliva pobijediti.

– Ne, prijatelju – reče Max. – Pobijedit ćemo ja i Martha.

– Od kad ste vas dvojica prijatelji?

– Otkad je Max odbio spavati s Olivom, jel’ tako prijatelju?

– Da – reče Max i namigne Charlesu. – Otad.

– Ja sad idem masirati Olivi noge i nalakirati nokte. Ti se, prijatelju, dogovori s ovim za sako ili hlače… I da, Charles, Martha je rekla da te treba vidjeti zbog nečeg – reče i konačno napusti sobu.

– Onda? – upita Max. – Kako je tebi bilo?

– Odlično – počne Charles i ukratko mu ispriča etape njihovog putovanja.

– Moram ga upoznati – reče Max potom.

– Koga?

– Pa Josepha, naravno. Mislim da bi odvalio na ovu novu travu što sam nabavio. Da nam smotam jednu?

– Možda poslije. Ipak moram prvo do Marthe.

– I da znaš da nije upola vatrena ko Oliva, al’ daj šta daš. U godinama sam kad više ne mogu birati. Iako u zadnje vrijeme picu vidim češće nego WC školjka.

– Idem do nje, baš me zanima što hoće.

– Mislim da ima neke veze s izborom. Dok se vratiš, ja ću nam smotati joint. Pa kud puklo da puklo.

Nije uspio niti pokucati na Marthina vrata kad je iz sobe izletio Wilson noseći u rukama neku čudnu ljubičasto-žutu haljinu i otrčao niz hodnik, skoro ga srušivši.

– O-o-oprosti, prijatelju – samo je viknuo i nastavio trčati tromim korakom.

– Gade, stani! Jebem li ti sve – povikala je Martha i krenula za Wilsonom, ali je zastala kad je vidjela Charlesa.

– Platit ćeš mi, ti impotentni nosorože! – viknula je za Wilsonom.

– Kad sam zadnji put bio ovdje, ovo je bio starački dom. Kada je postao ludnica?

– Ma idiot! – reče uzrujano Martha. – Ukrao mi je najbolju haljinu.

– Pa što će njemu haljina?

– Ma nije za njega, glupane, već za onu njegovu fuficu, Olivu.

– Mislim, što te nije mogla pitati?

– Ti k’o da si na Marsu bio, a ne u Škotskoj. S kim se viđaš, nije ni čudo. Ajd’ ulazi! – strogo će Martha. – Moramo razgovarati.

Unutrašnjost sobe izgledala je poput poprišta modne revije. Haljine, hlače, bluze, suknje bile su razbacane po cijeloj sobi. Charles nije mogao pronaći stolac.

– Sjedni – reče nehajno Martha. – Ma bolje nemoj, sve ćeš mi izgužvati. Zapravo, ipak sjedi. Prije sam nosila sve ove haljine i svi su me gledali.

– U to ne sumnjam – sarkastično će Charles.

– Ne s podsmijehom, već žudnjom. Za tobom se, vjerujem, žena nije okrenula od 18. stoljeća. Mislim, prava žena, katolkinja, ne ona tvoja kako se već zove?

– Ophelia.

– Ah, da, Ooooophelia – teatralno će ona.

Charlesa zasmeta njen ton pa odrješito upita:

– Dobro, što ti hoćeš?

– Hoću krevet u tvojoj sobi.

– Martha… Pa ja sam u vezi.

– Ma ne s tobom – vrisne. – Želim da se Max preseli kod mene, a Oliva kod tebe. Sam Bog zna da ne mogu više trpjeti nju i onog debila Wilsona.

– Hoćeš da Max dođe k tebi? – zbunjeno upita.

– Pa mi smo sada u vezi!

– A Oliva i Wilson?

– I oni su u vezi.

– A gdje sam tu ja?

– U grijehu protestanata? Što ja znam gdje si ti.

– Ne znam baš – nesigurno će Charles.

– Hajde, samo da probamo na par dana, zauzvrat ću ja nešto učiniti za tebe.

– Što?

– Što god hoćeš.

– Dovest ću Opheliju na izbor za miss doma.

– Ona ovdje? Ne dolazi u obzir!

– Dobro – reče Charles i ustane. – Želim ti ugodan ostatak života s Olivom.

– Čekaj! – zaustavi ga Martha. – Ali ne smije sudjelovati. I mora glasati za Maxa i mene kao najljepši par.

– Dobro. Ali ne odgovaram za bilo kakav eksces.

– Zašto eksces?

– Pa ti stvarno nisi normalan – ljutito će Martha. – Cijeli dom već danima bruji kako se vucaraš s nekom protestantskom kurvom, a ti je hoćeš dovesti ovdje.

– Baš me briga što pričaju ove starkelje – reče tobože ravnodušno iako se sav zacrvenio u licu od ljutnje.

– Trebao bi malo razmisliti o svemu tome, ta vaša veza neće dobro završiti.

– To je moj problem – tvrdoglavo će Charles.

– Samo sam te upozorila.

– Hvala ti. Znam se brinuti za sebe. Kad je selidba?

– Sutra poslije izbora.

– Onda smo se dogovorili – reče Charles i izjuri iz sobe niz hodnik prema izlaznim vratima doma. Zapali nesigurno cigaretu i primijeti kako mu ruke drhte.

– Baš me briga što svi drugi misle o Opheliji! – reče iz svega glasa. „To su sve ionako sami senilni i prljavi starci, i baš ću im svima sutra pokazati, nek’ sline i nek’ puknu od zavisti… Još bolje, neka crknu od vlastite pokvarenosti“, vrtio je misli u glavi a da nije niti primijetio dogorjelu cigaretu među prstima, tek je osjetio bol koju je izazvao žar u dodiru s kožom. Baci opušak na potopljeno tlo. Pogledao je u nebo i viknuo, jednom pa još jednom, i treći puta, za slučaj da nebo nije čulo njegovu ljutnju.

– Baš me briga – rekao je smireno kiši pa se mokar vratio u dom. Kad je ušao u dnevni boravak svi su ga promatrali u čudu.

– Što je? – vikne Charles. – Što buljite?

– Ovaj… – reče debeli brko. – Postoje i kišobrani, znaš?

– Postoje i škare! Ne začepiš li istog časa brkatu gubicu, ujutro ćeš se probuditi bez tih prljavih mačjih repova ispod nosa – reče ljutito Charles i zaputi se prema svojoj sobi.

– Hej, cimeru, taman na vrijeme. Danas ćeš probati specijalnu Maxovu mješavinu iz lule. Udara u psihu kao da si leptirić – reče i pripali lulu. Oštar i opor miris trave u sekundi ispuni prostoriju.

– Baš mi i ne treba.

– Ma hajde, cimeru, pa nije kraj svijeta.

– Misliš, bivši cimeru?

– Šta ćeš, žene. Moraju imati sve pod kontrolom, ali ne brini. Čim je prasnem još par puta, vraćam se ja k tebi.

Charles povuče nekoliko dimova specijalne mješavine.

– Nisam ja poput tebe, mislim tip za veze i ta sranja. A i osjećam da bih mogao uskoro ponovno spavati na malo duže vrijeme. Jebi ga, umoran sam, a ionako mi je stalno dosadno. Ovako se naspavam pošteno, a kad se probudim malo zafrkavam bakice ovdje, malo se napušim i to ti je to.

– Malo se napušiš?

– Netko te treba braniti od ovih katoličkih svetaca ovdje. Svi se zgražaju tvoje protestantkinje, a ovdje se ne zna tko s kim nije svašta muljao.

– Da, sve znam i da znaš sutra ću je dovesti ovdje.

– Tako i treba. Ja to cijenim, ali ostali…

– Ma tko ih jebe!

– Obična borova bagra – reče Max i nasmije se.

Odjednom se niotkuda pojavi Wilson, otme lulu Maxu iz ruke i počne luđački uvlačiti dimove.

– Martha će me kaspreparirati!

– Misliš, kastrirati ili preparirati – upita Charles.

– Odsjeći će mi miša i preparirati ga – zabrinuto će Wilson i počne kašljati.

– Hej, polako, uništavaš mi travu.

– Oprosti – kroz kašalj će Wilson. – Ali situacija je napeta, samo što nije došla.

Max mu otme lulu.

– Brzo Charles, sakrij me pod krevet.

– Ma jesi ti lud?

– Hajde, molim te, ubit će me zbog haljine.

– Pa što će tebi haljina, Wilsone, ti se natječeš za mistera, ne za miss – reče Max.

Uto začuju kucanje na vratima. Charles se nije ni snašao, a Max je već na prozoru gasio lulu. Wilsonove noge su virile ispod kreveta.

– Uh, Charles, zapeo sam, molim te, pomozi!

Charles više nije izdržao i prasne u histeričan smijeh, kojeg je sinkronizirano pratio Max. Kucanje se ponovi glasnije, ali i dalje nitko nije odgovarao. U sobu stupi Martha, nepozvana, lica užarenog od ljutnje.

– Gdje je, majku mu lopovsku?

– Pa tu sam ti ja, ljubavi – reče posprdno Max.

– Ma ne ti, idiote!

– Siguran sam da to što tražiš sigurno nećeš naći ispod mog kreveta – reče Charles i prstom pokaže Wilsona koji se zaglavljen koprcao po podu.

– E, sad si mrtav – vrisne ona i stane šutati Wilsona po nogama.

– Upomoć, prijatelji, molim vas!

Martha mu izuje cipele i reče:

– Eto, sad ćeš hodati bos, lopove – Martha se stane osvetnički smijati, ali je ubrzo prene vrisak više nalik životinjskom, nego ljudskom.

– Što to radiš, kučko? – reče Oliva kao vlasnica onog vriska, čiji ulazak u sobu nitko nije niti primijetio. – Sad ćeš platiti što diraš mog dragog. Konjići u napad! – vikne i krene s konjićima u ruci prema Marthi. – AAAAARRRRGHHHHLLKIII – začu se iz njenih usta.

– Dođi, samo dođi – prijetila je Martha dok je Wilson zapomagao.

Kroz salve smijeha Charles konačno shvati ozbiljnost situacije i krene zaustaviti Olivu, ali nije stigao. Martha, koja je na vrijeme shvatila Charlesove pacifističke namjere, podmetne mu nogu i ovaj padne na Wilsonove koprcave noge, a desnom rukom izbi Olivi njene konjiće, koja se ipak nije dala omesti pa se uhvatila Martine kose koja joj je ostala u ruci. Max prasne u još veći smijeh kad shvati da hoda s babom Sinead O’Connor.

– Draga, tako vješto nosiš tu periku da te čak niti ja nisam skužio!

– Ti prokletnice! – zavrišti Martha i krene na Olivu pa se obje sruše na krevet.

Max koji je jedini ostao stajati, odluči leći na pod i valjati se od smijeha.

– Jebote, ovdje mi više ni trave ne treba za smijeh!

– Više ništa busenasto nećeš niti vidjeti – reče uvrijeđeno Martha, otme svoju periku i krene prema vratima.

– Ti slabiću usrani! – vikne Oliva Wilsonu pa uzme svoje konjiće. Charles konačno ustane i pomogne Wilsonu da se iskobelja ispod kreveta.

– Hvala ti, prijatelju – reče pomirljivo Wilson. – A sad, oprosti, moram izgladiti situaciju s Olivom – reče i krene za Olivom.

U sobi koja je još maločas izgledala kao bojno polje, samo je Max još ležao na podu.

– Ovdje je super! – zaključi.

– Da, bolje ne može – reče Charles te i on napusti sobu.

Iz nekog razloga, Max se ponovno počeo smijati.