Prvi korak u tamu | Ivana Bodrožić

* * *

 

Ne volim rano, nasilno buđenje.
Volim kada je tiho
pa mogu razmišljati o onome
o čemu nikada neću pisati,
o linoleumu u bakinoj kuhinji.
Ne volim kada me dodiruju
nepoznati ljudi.
Volim dugo šutjeti,
ne volim kada mi je zbog toga neugodno.
Uhvati me panika,
ponekad,
kada se navečer svlačim,
i ugledam svoja gola koljena,
mogla bi biti bilo čija.
Voljela bih da med’ njima
stoji violončelo,
da sam djevojka ozbiljna lica,
malena plemenita nosa,
i da moje brige nisu s ovoga svijeta
Tako izgledaju moja koljena.