Gledaj me u oči | Mario Brkljačić

* * *

to obično počinje ovako:
probudiš se s teškom mučninom, ustaneš i doteturaš do zahoda.

dok pišaš jedva uspijevaš zadržati da ne povraćaš.

onda padneš na koljena i obgrliš školjku.

sav si u znoju, trese te groznica, utroba ti izlazi na usta.

slina ko varikina.

oči su ti zakrvavljene i tvoje je lice jeftina keramika na zidovima.

zatim se dovučeš natrag u sobu.

otupjelo zuriš u nered i obuzima te strah.

vani sja sunce i trijezni ljudi šeću pse. oni ustaju rano, dugo se tuširaju pa doručkuju.

dok se s mukom oblačiš zaklinješ se da je to tvoje zadnje pijanstvo.

ti si čovjek srednjih godina:

bez veza
bez žena
bez auta
bez snova
bez psa
bezveze.

sjediš na terasi kafića i gnjeteš tu kavu i mineralnu.

mrziš se, užasno se mrziš, ma odvratno se mrziš, jer…