Muha u juhi | Mario Brkljačić

LUDILO DOLAZI NENAJAVLJENO I HRABRO

Nisam vjerovao u to što vidim.

Bili smo u Istri, pili smo Teran, zajebavali se, slušali mjuzu.
Ništa naročito.
Ubijali smo vrijeme najbolje kako smo znali.
Ne znam od čega se Fred tako skršio.
Nismo puno popili jer nismo imali love.
Rekao sam mu: Daj, ajmo van na zrak, bled si ko kreda.

Putem do Cvjetnog cerekao se u oči prolaznicima.

Kad smo stigli na trg zastao je kod pumpe. Rekao sam: Šta?
Onda sam zašutio.
Smijao se dok je skidao odjeću sa sebe; majicu, trapke, bokserice, čarape i tenisice.

Jebote, Fred, pa šta radiš? nakon prvotnog šoka uspio sam izustiti tu rečenicu.

Uuuu…hihi…jjjiiiiihaaaaaa…

Fred, jebem ti mater, daj se obuci, može ti stara naići! viknuo sam, vjerujući da će ga to s mamom dirnuti.

Šta je, govna! Nabijem vas na kurac! vikao je na prolaznike, skačući u lokvi vode, a za noge su mu se lijepile trule latice ruža, gerbera i orhideja.
Onda je čučnuo, mlatarajući rukama po vodi, prskajući sve što je naišlo u krugu od par metara.

Ukipio sam se.
Zirkao sam očima lijevo-desno.
Nisam mogao vjerovati da je ovo, ako mogu tako reći, stvarno.
No, da sam tada znao da je to samo početak, vjerujte mi, okrenuo bih se i otišao. Jebote, pomislio sam, stojeći tamo kod kioska, ako naiđe kakva obrijana glava bez vrata, složit će Freda jednim udarcem na pod.
Ako se gorila bude zadovoljio samo s time.
Ako ga ne scipelari tako da ću ga morati odnijeti do Draškovićeve.
Ne bih uletio u makljažu.
Jesam par puta ali uvijek sam najebao.
No, kad sam bolje sagledao situaciju vidio sam da takvo što i ne bi bilo potrebno.
Vidio sam da se ljudi smiju.
Neki su se grčili od smijeha.
Neki su okretali glave u stranu.
Djevojke su se hihotale, pokazujući rukom na Fredovo međunožje.
Jebote, ako naiđe kakav foto reporter Fred će biti obilježen za čitav život.
Već sam vidio sliku u novinama.
Trebalo je odmah nešto poduzeti.

Pokupio sam stvari s poda, prišao mu i ošamario ga.
Gledao me staklenim očima kao što me gleda plišani medo iz regala.

Pizda ti materina, Fred, viknuo sam, obuci se!
Začudo, to je odmah i učinio.
Idemo u Šok sobu na kavu, rekao sam.

Baš kad sam gurnuo vrata ugledao sam ga u staklu.
Potrčao je prema Petrićevoj.
Zastao sam na ulazu prešavši pogledom preko glava gostiju.
Unutra je zaudaralo po pljesnivome, znoju i lozovači.

E, Fred, jebem ti mater.

Ovo nije stvarnost, promrsio sam, zabuljivši se u majicu i trapke.
Podigao sam s ceste i njegove gaće i čarape.
Na koncu, tamo već blizu Ilice, našao sam i tenisice.

S tim rubljem u rukama, sam na cesti, gledao sam Freda kako se pokušava popeti na konja Jelačića bana.

Jebote, kako je samo skakao sa zaletom.
No, Fred nije spiderman pa da se zalijepi za taj lažni mramor.
Samo bi spuznuo natrag na dupe.

Dok sam tako stajao i gledao Freda, neki mi je tip rekao da mi je nešto ispalo iz džepa. Pogledao sam dolje.
Fredova iskaznica.
Vojna.
Smijao sam se fotki
Fred Panker.

Nedavno spreman za rat.
Sad spreman za Vrapče.