Muha u juhi | Mario Brkljačić

NEMA ODGOVORA

Dok se volimo On postoji, kad se prestanemo voljeti postoji li On i dalje? upitala me
dok sam ispijao petu bocu Ožujskog
umoran od svega što me okružuje

muzika je bila narodna
a gosti bučni luzeri

ustrašeni dobrim mi uzimamo mrvice
kao miševi ili psi lutalice
i znamo da je u tome problem
no mi smo samo izdajice života
i ništa – baš ništa više od toga

obeshrabren
već godinama
preobrazio sam se u neku vrstu autista

Jel ti mene čuješ? pitala je, pogledavši me mutnim tupim pogledom

pepeo cigarete otklizao je niz njenu crnu suknju
i moj je pogled ostao zakovan
na njenoj nozi
tvrd kao kornjačin oklop

znao sam da očekuje mudar odgovor
kakav patetičan stih iz lektire
možda neku biblijsku frazu

milijuni svemira i zvijezda
u balonu koji se širi
i kad se Božje Oko usidri na našim licima od gline
a ja znam da se to tada desilo
obuzela me nelagoda
iako znam da nitko ne zna
odgovor na bilo što
morao sam nešto reći; nije to lako jer ne možete odšutjeti pitanje ženi koju volite
a ne znate ni zašto je volite kao što nemate pojma što biste rekli kad je On u pitanju

uzdahnuo sam i pogledao u strop

značajno kimnuo

Riječi su šareni baloni, rekao sam