Muha u juhi | Mario Brkljačić

OČI NENAVIKNUTE NA SUNCE

koji će od nas moći reći – nije me više strah
svake se večeri zaklinješ da od sutra više ništa neće biti isto
onda zaspeš i sanjaš
neku drukčiju stvarnost
ujutro kad se probudiš
ustaješ iz kreveta i gledaš kroz prozor

slušaj, rekao sam, meni je 39
a već sam užasno umoran
kao onaj starac koji peče somune u kiosku od lima;
promašen život
nikad okusio strast
grickao svilena bedra
i skidao gaćice crvenih ruža
ogrijao obraz na toploj pički
probudio se znojan na dojci
ustao i natočio punu čašu dobra vina
gledao njenu zlatnu kosu na jastuku
i njenu stražnjicu moćnu kao sunce

u kurac!
umoran od besmislene borbe
preživljavanja
sam u tavanskoj sobi
s pogledom na sivi truli zid i gnjile crjepove
na kojima umiru ptice
jedino što mogu je spustiti se stepenicama od mahovine
prekoračiti bljuvotinu u hodniku
pljunuti zgađen svime
gurnuti trula vrata s glavom mjedena lava
stisnuti oči nenaviknute na sunce

i otklizati strmom ulicom u grotlo ovog grada