Ne mogu ga gledati takvog | Mario Brkljačić

4. SIJEČNJA 1987.

Došao sam k njoj i ona je otvorila bocu likera od oraha i skuhala kavu
Pili smo i pričali o ljudima; tko je s kim i zašto, koliko tko zarađuje i čije su šanse veće, zbog čega ljubav prema nekome ostaje samo na tome, zašto smo neuspješni, a tako smo pametni, postoji li bog, koje kolače volimo, a koje ne volimo, što znači suho vino, Kakva je kava? Dobra je, rekao sam, zašto kažu da se riba i bik slažu, a zapravo to nije istina, jesu li škorpioni luđi od vodenjaka, zašto su djevice teške, a lavovi bahati, zbog čega nismo završili fakultete, a bili smo u početku jako dobri, zašto je tako teško pronaći posao, hoće li poljske ili sovjetske tajne službe ubiti Lecha Walesu?
Vani je padao snijeg i bilo je tiho
Tog četvrtog siječnja osamdeset sedme i ja sam rekao Suzani da pusti neku muziku I ona je pustila mladog Iggy Popa
I ja sam se zagledao u plastični bor i poklone ispod na prostirki od vate;
čokolada za kuhanje, unučić pelinkovca, kemijska olovka i mali plišani majmunčić kojem, kad ga stisneš, iskoči kara