Ne mogu ga gledati takvog | Mario Brkljačić

NEMREŠ DUŠOM PLATIT LJUBAV

Nemreš, dušo, dušom platit ljubav, rekla je, dođi drugi put s parama. Nema pice bez kunice, dodala je, a porculanski joj zubi bljesnuše pod svjetlom žute lampe
Jebote, al pet glavi, ej, rekao sam, otkud meni pet glavi?
Mogu ti ga popušit za dvjesto, rekla je
Eh, to mi može napravit i peder i još će mi platit
Počela se smijati
I ja sam se smijao
Onda?
Ništa, dušo, ak oćeš jebat, dođi drugi put s parama
O, jebem ti život! viknuo sam i udario volan
Izvadila je pljosku iz torbice i otpila gutljaj
Ja sam otvorio pretinac kod suvozača i izvadio konzervu Žuje
Otpijem gutljaj
Zapalim cigaretu
Pogledam ulicu kroz prljavo staklo škode
Vjetar je vitlao smeće i gurao ga na rinzol
Nekakvo ogromno lišće je padalo s grana
Stvarno odvratno lišće
Daj, jebem mu, za tristo?
Slušaj, ljubavi, ne mogu… raditi bez zarade. Razumiješ?
Jebo zaradu, rekao sam, daj ljubavi radi
Opet su u noći bljesnuli njeni porculanski zubi
E, jesi glup, rekla je
Bezveze sam se počešao po glavi
Spremila je pljosku natrag u torbicu
Aj, sad, bježi, rekla je
Nemam kud
Ajde, briši, dušo, ak ne želiš imat posla s mojim dečkom
Jebemti život, pomislio sam, uvijek postoji netko tko će ti ispeglati facu
Teško sam uzdahnuo
Ubacim u prvu
Otpijem još jedan dug gutljaj
Dobro, rekao sam, dođem prvog kad će plaća
Dođi, rekla je, čekam te
Dodam malo gasa
Okej, al nemoj me zajebat, pa da te nema?
Nasmijala se
Ne brini, dušo, tu sam ja
Nagnuo sam se preko sjedala i zatvorio prozor
Mahnuo sam joj i otpustio kuplung
Osjećao sam hladnu konzervu među nogama
Na križanju sam naglo smotao volan ulijevo
I zavukao se u sporednu uličicu
Ispio sam pivo i bacio konzervu na zadnje sjedište
Smotao dobro posoljenu pljugu i gledao kako se magla spušta na ulicu
I to mi je bilo jako smiješno