Valcer zmija | Ana Brnardić

ZIMSKI SAN

Kada je dan siv kao jesen ili kao dno prastare zdjele, naiđe noć-zeleni biser.
Starac mi u selu pruži ogledalce za par novčića. U torbi nosi vraga. Željezni okvir ogledala propleten surom nerazumljivom molitvom s brda. Zrcalo se razbija, ostaje planina koja se uvila u orahe i zleguke oči hitrih starica-biljarica. Sad mi nude rječnik babajaginih riječi. Slične su formulicama, ali trenutne i hitre kao metak. Rečenice od crnog paperja koje se raspiruju po nebu pri večeri. Skorojevićke. Nema druge, pođi spavati. Božić je tu posvud da te uspava baldahinom iznad umornog tijela. Orah, da te utopli. Zatim sve guta noć, polako, poslije stote ovce.