Povratna karta | Paula Ćaćić

CVRKUT PTICA

 

Hodam u cik-cak
po noćnoj Vukovarskoj.
Preponosna sam.

Jesu li toponimi prihvatili mene
ili sam ja njih, ne znam.

Ulice su moje.
Lice je tvoje.
Ulice su moje,
ja sam njihova,
preponosna,
baš prava, njihova,
razmahujem se
riječima, nogama,
štucam
i čujem cvrkut ptica.
Čujem cvrkut ptica
u Vukovarskoj!
Možda počnem govoriti „doma“
umjesto „kod kuće“.
Uh…
Zagreb me preuzima.