Povratna karta | Paula Ćaćić

RAZGLEDNICA

Vučem se po kauču, krevetu,
po cijeloj kući.
Prokrastinacija je poezija.
Poezija je prokrastinacija.
Govori mi moj unutarnji glas.
Kakav klišej.

Joska hoda bosa po Indiji.
Ujutro se druži s gušterima.
Svaki dan jede rižu
i fotografira se s muškarcima
koji nose turbane.
Indija je poezija.
Poezija je Indija.
Kakav klišej.

Držimo grožđe i polovicu limuna
na stoliću u dnevnom.
I to je poezija mrtve prirode.

Ne mogu napisati pjesmu.
Nema šanse.

Mamine orhideje gledaju na ulicu.
Moj kaktus se sasušio.
Ne znam zašto još uvijek držimo ventilator.
To je kao kad bor ostane predugo nakon Božića.
Ljeto je prošlo.
Vrata su otvorena.
Možda netko bane.
Ponekad banu gosti, ponekad susjedi.
Valjda tako i pjesma – bane.
I iznenadi poput naglog udara vrata zbog propuha,
poput zametnute razglednice iz daleke zemlje.