Ostatak svijeta | Ivica Đikić

KUĆA MOJE MAJKE

 

1.

Napadao snijeg iznenada
Zatvorio ceste
Zarobio Dijanu baš u njegovu gradu
Gradu bez hotela
Gradu bez potrebe za hotelom
Ovdje nitko ne zastaje
Osim zalutalih oblaka
Pokislih brodolomaca
Vila i vukodlaka
Tko ovdje zastane
Nema izbora

 

2.

Spavaj u kući moje majke
Jedan je krevet vazda hladan
Čuva ga za tvoj san
Zna da ćeš doći
Slučajno u predvečerje
Snijeg zameo drumove
Samo da te zarobi
U kući moje majke
Soba na katu
Deset kvadrata
Dovoljno za san i nesanicu
Dovoljno za sanduk
U kojem smo ga gledali
I škropili ga suzama koje nisu kapale
Nikad ga iznijeli
Nikad zakopali
Eno ga i sad nema
Pod trulim križem od jelovine

 

3.

Sjedim na školjci
U kući Markove majke
Pokušavam shvatiti da sam trudna
Kap mokraće klizi mi po palcu
Kucanje na vratima
Markova majka
Pita je li sve u redu Dijana
Zvao je Marko kaže
Odgovaram da je zvao i mene
Nisam se javila
Pa se valjda zabrinuo
Je li sve u redu Dijana
Sve je u redu
Javit ću mu se

 

4.

Otkad je umro
Nisam spavala u ovom našem krevetu
Sad će biti godina dana
Strah me
Razvučem dolje trosjed i spavam
Marko to ne zna
Nemoj mu reći
Dijana molim te nemoj mu reći

 

5.

Spavaj u kući moje majke
Samo ovu noć
Zapali prije spavanja
Zakašlji kroz mrak
Okreni se prevrni tri puta
Pa duboko usni
U kosti će ti
Prozirni vilenjaci
Mršavi psi
Novembar
Mrazovit vjetar
U kosti ću ti ja
Da odgovorim
Na sva pitanja

 

6.

Ušao je baš kad mi je vilica prestala podrhtavati
Markov mlađi brat
Da ga povezem do Zagreba
Marko mu je rekao da može
Vidjet ćemo ujutro
Prespavajmo
Bit ćemo pametniji
A i snijeg
Možda nikad neće prestati
Prestat će kaže on
Uvijek se čini kao da nikad neće prestati
Čekaj
Znaš li na kojoj je strani kreveta spavao tvoj otac
Zastao je
Zbunjen
Znaš li na kojoj strani
Ne znam