Svaki dan ista pjesma | Nikica Klobučar

SVAKI DAN ISTA PJESMA

dok on spava u sobi
iza zatvorenih vrata

ona će ispeglati njegove košulje
ona će sama popiti kavu
i spremiti nešto za jelo

htjeti će imati malo mira
popit će tri-četiri apaurina
otići u sobu i reći mu

uzmi i jedi dok je toplo

vratit će se i zavaliti u fotelju
zapaliti cigaretu pazeći da je on
ne vidi

ako joj bude bolje prebacit će
program i pogledati neku nebitnu
epizodu
ili će okrenuti radio sljeme

on će ustati i početi urlati
čim zakorači u dnevnu sobu
bacit će porciju svojih govana

Ti činiš zlo
ti si zlo
zašto to radiš
bože!

ona se neće pomaknuti
pravit će se da ga ne čuje

on će zalupiti vratima i
spustiti se u podrum

ona će zovnuti mene da prospem kavu

ja ću pokušati ispraviti njena nes(p)retna slova

kaže se proliti ne prosuti
prosuti zvuči kao da se odnosi na mozak

kaže svejedno suđe mozak posrati

ona će se ustati i krenuti oprati sudove

kao da je život neka jebeno čudna logika
u nepitanju