Tko je ubio Djeda Mraza? | Magda Kraus

9. Što znači ka be er, gdje se zapravo nalazi Zid plača i zašto se po njemu tuče glavom, te besplatna reklama za Karlovačko pivo

– Niko ni ubil Deda Mraza! – rekao je Štijef malo kasnije, kad su već sve troje sjedili u Golfu (policijski službenici naprijed, tonmajstor(ica) otraga) s upaljenim motorom i grijanjem odvrnutim na najjače (ne zato što im je bilo baš toliko hladno, već zato što je netko, tko zna tko i tko zna kad a još manje zašto, gumb za podešavanje grijanja prvo okrenuo na maksimum a zatim razbio). – Ubili su Mirka!

– Mirka? – oglasila se Stela.

– Je, tak je – potvrdio je Štijef, vrpoljeći se na sjedalu u bezuspješnom pokušaju da istovremeno bude okrenut i ulijevo prema inspektoru i unatrag prema Stelinim nogama. – On je bil sam preoblečen vu Deda Mraza, me razmete? Ko i sake godine do sad. Mirko vam je, kak bi vam rekel, naš lokalni Deda Mraz, ne?

– Imati li njegove osobne podatke? – profesionalno je upitao Stolnik.

– Je, neg kak neg imam! – jednako profesionalno odgovorio je Štijef, pa si je povukao rukav prema gore sve dok se ispod njega nisu ukazali prsti ruke, koju je zatim gurnuo u džep svoje uniforme, tamo malo pročeprkao, pa je izvukao i gurnuo u drugi džep, pa u treći, pa… – Si su mi podatki vu bloku, se kak treba, sam da najdem vražjega bloka, ne? – prokomentirao je svoju izvedbu pred napetim pogledima gledatelja.

– Khm – khmknuo je Stolnik, nervozno posegnuvši za cigaretom, dok se Stela dvoumila da li da stisne pauzu ili ne.

– Evo ga! – uzviknuo je dudek malo poslije, pobjedonosno držeći skoro skroz novi Lipa Mill B-6 karo blok u ruci. – Dakle – rekao je, pljunuvši si prvo na rub rukava a zatim ipak i na prste, te zalistavši listove – Mirko Kral, ime oca Mirko, rođen šezdesdruge, spol muški, po zanimanju ka ve bravar, adresa prebivališta Donji Mali ka be er dvaesosam kroz dva…

– Što vam je to ka be er dvadeset osam kroz dva? – prekinula ga je Stela. – Nekakva policijska šifra?

– Je, a kaj bi bila šifra? – rekao je Štijef. – Ka be er znači kućni broj, ne, a dvaesosam kroz dva znači hiža broj dvaesosam, sam kaj si je Mirko kad se je oženil sazidal novu hižu vu dvorišću, odma tam kraj stare hiže, onak iza i male leve zbog radi balkona, ne, jer da je ni maknul vu leve pak bi mu balkon izišel na krov od stare hiže pa od njega ne bi imel niš koristi, ne, pa je zato kroz dva, razmete?

– Aha – promrmljala je Stela ne baš uvjerljivo i pomislila “Ništa ja njega ne razumijem. Sreća da ovo snimam, pa poslije mogu sve u miru preslušat.”

– Mjesto počinjenja kaznenog djela? – ubacio se viši i samostalni, istovremeno sasvim slučajno ispustivši jedan skoro skroz savršen kolut dima. I to na nos, što ga je uistinu iznenadilo.

– Kaj? – zinuo je Štijef.

– Mjesto ubojstva? – preformulirao je Stolnik svoje pitanje.

– A tooo! Odma tam – Štijef je zamahnuo rukom prema šoferšajbi, pri čemu je rukavom obrisao prašinu s kontrolne table Golfa i usput uspio otepsti komad žara s vrha Stolnikove cigarete. – Kraj Zida plača.

– U Betlehemu?! – upitala je Stela začuđeno.

– U Jeruzalemu – ispravio ju je Stolnik.

– Kaj? – zbunio se Štijef.

– Zid plača se nalazi u Jeruzalemu – objasnio je Stolnik i njemu i njoj, tek na trenutak posumnjavši je li tome doista tako.

– Ma neee – rekao je Štijef. – Ne tuj gde ste vi rekli, neg tuj – opet je zamahnuo rukom skrivenom u predugačkom rukavu, ali je ovaj put Stolnik bio pripravan pa je cigaretu zaštitio dlanom. – Odma tuj, iza Eura, ne?

– Iza Eura? – ponovila je Stela s upitnikom na kraju.

– Je, tak je – potvrdio je Štijef klimanjem glave. – Mirko si je išel u Euro popit kojega gemišta, a popil si je male više pa mu je otišlo na mehur, ne, pak se je moral iti, kak bi vam rekel, slakšat, ne, a Euro nema veceja za goste neg se si gosti slakšavaju iza, po Zidu plača, ne? – rekao je a onda zastao, jer mu se u tom trenutku, iako sa zakašnjenjem, upalila jedna lampica u mozgu, pa je uzviknuo: – Aaaaa, znam ja na koji ste zid vi mislili, gospodična Stela, to jest i vi gospon inspektor Srečko! Sad sem se setil! Videl sem ja na televiziji kak po tom tam zidu tuku sa svojim glavama oni muški kaj, da prostite, nosiju spletene kiklje ovak tu sa strane na svojoj glavi! A znate kaj bum vam rekel? Tuku bormeš i ovi naši, tuj po ovom našem Zidu plača, kad si male više spiju, a to vam je skoro uvek, ne?

– Ne razumijem zašto se taj vaš zid zove Zid plača? – upitala je Stela.

– Kak zakaj? Pa zato kaj se tam plaču, ne? – rekao je Štijef, ali su mu lica sugovornika, pogotovo njihove visoko podignute obrve (par prirodnih i par nacrtanih), signalizirala da bi tu trebalo još nešto dodati. Pa je dodao: – Ovak. U Euru se kartaju, ko izgubi plača pijaču, ne, a kad se partija otegne ceh more biti dost veliki, ne? I onda onaj ko plati kad se ode van slakšat, plače od muke, me razmete?

– I zato tuče po zidu glavom? – ubacio se Stolnik.

– Neee, glavama tuku zato kaj im se od pijače manta, pak si ne mogu oderžavati svoju ravnotežu, ne, neg se sako malo zaljuljaju pa bum tintarom po zidu, pak se odbiju natrag pa se opet zaljuljaju pak opet bum po zidu, ne? – objasnio je Štijef najbolje što je znao. – Pitam se pitam kulike su si pijače spili oni s kikljama, kad tuku onak sto na sat?

A onda se lampica u Štijefovoj glavi iznenada ugasila baš kao što se malo prije iznenada upalila, ili je sad možda pregorjela, pa je Štijef ponovo zastao u izlaganju.

– Al kaj sam ono štel reči? – pitao je samoga sebe, pa se počohao po glavi, što je istog trena dalo vrlo dobre rezultate. – Aha! Štel sam reči da se je isto tak i Mirko išel slakšat, a kak na tim njegovim Deda Mrazovim hlačama ni imel šlica neg same ciferšlusa, ovak tuj sa strane i jen velki gumb ovak tuj odozgora, jer Deda Mrazovi valjda ne piju gemište, ne… – Na tom je mjestu Štijef napravio dramaturšku pauzu, te pričekao da mu se usta razvuku u cerek. – Moral si ih je onak kakti male svleči na dolje, ne? – Sad se već počeo potiho hihotati, kao srednjoškolke u tramvaju. – Pa kad ga je ubojica raspalil… – Srednjoškolski hihot se pretvarao u birtijaški grohot. – Mali mu je ostal virit van! – dovršio je Štijef, prasnuvši u roktavi smijeh od kojeg su mu potekle suze veličine kokošjih jaja S klase.

– Isuse! – uzviknula je Stela zgranuto.

– Dobro, Štijef, dobro – rekao je inspektor Stolnik, smirujući situaciju. – Ako sam dobro shvatio Djed Mraz je, hoću reći taj… kako ste rekli…

– Mirko Kral – ponovio je Štijef.

– Taj Mirko je zadobio nekakav udarac?

– Je neg kaj neg je zadobil! Zadobil je po tintari, to jest, po glavi, ovak tuj… – Štijef je pokušao rukom pokazati to mjesto na sebi, ali mu je ruka zapela o naslon za glavu, pa je rekao još samo: – Otraga.

– Nekim čvrstim predmetom, pretpostavljam? – pretpostavio je viši i samostalni.

– Neee, ni sa čvrstim predmetom – Štijef je odmahnuo glavom. – Zadobil ga je sa flašom – rekao je i opet se susreo s dva para visoko podignutih obrva i kolutanjem očima ispod onog para prirodnih. – Od pive – dodao je. – Karlovačke – pojasnio je. – Steklo vam je još tam… – Htio je ponovo zamahnuti rukom, ali se u zadnji tren predomislio, pa si ju je umjesto toga spustio među noge i zaposlio češkanjem. – Na mestu ubojstva, ne? Pak si ga morete iti pogledati ak hočete, ali to vam ne bi savetoval zato kaj tam ima stekla i od drugih flaša, jer neki si znaju zet flašu sa sebom kad se ideju slakšat, da im ne bi neko drugi popil dok se oni slakšavaju, ne? A steklo je steklo, ne?

– A kako znate da se radilo o Karlovačkom pivu?! – ispalila je tada Stela, kao da je najvažnija stvar na svijetu hoće li ti netko glavu razbiti flašom na kojoj je ova ili ona etiketa.

Inspektor Stolnik je upravo pokušavao kroz nos istisnuti barem još jedan onako savršen kolut dima, ali mu to nikako nije uspijevalo.

– No, Štijef, čuli ste pitanje? – rekao je frustrirano.

– Je, čul sam kaj je rekla gospodična iz Hrvatskog tjedna, al meni je moj šef rekel da nek odgovorim se kaj bute me vi pitali. Nikakvu žensku ni spominal. Niti iz Hrvatskog tjedna, niti od bilo kam.

– Štijef, slušajte što ću vam reći – Stolnik se okrenuo prema okruglom naredniku. – Gospođica Stela i ja smo ista ekipa, u redu? – rekao je i osjetio nekakvo neobjašnjivo olakšanje čim je to izgovorio, a Stela je pomislila “Kako slatko!” i da u ruci nije držala minijaturni magnetofon, sigurno bi zapljeskala od razdraganosti.

– Je, ak je tak, onda dobre – Štijef je bezrezervno prihvatio ovo objašnjenje. – Dakle kak zname da se je radilo o Karlovačkom pivu? Tak kak vu Euru ni nemaju drugoga, ne?

– A jel ga je ubojica udario s punom ili s praznom flašom? – opet se oglasila Stela, sve se više uživljavajući u ulogu istražitelja. Ovaj put bilo je to sasvim dobro pitanje, pa su obojica policijskih službenika složno zaklimali glavama.

– Vrlo dobro pitanje, gospođice Stela – javno ju je pohvalio inspektor Stolnik. – Vidim da vam koristi rad na terenu. No, Štijef?

– Zviznul ga je sa praznom flašom – odgovorio je dudek.

– Kako to znate? – zanimalo je dalje kontramutiranu istražiteljicu Stelu.

– A ko bi bil tak blesavi da ide nekog zviznut sa punom?! – zaroktao je Štijef veselo. – Bolše je to Karlovačko prvo spiti, a onda raspaliti, ne?! – pa se opet zahihotao, poput šiparice na maturalcu.

– Dobro – rekla je zadovolj(e)na Stela.

No, viši i samostalni nije dijelio njezino zadovoljstvo.

– Štijef, malo ozbiljnosti ne bi bilo naodmet, zar ne? – prekorio je okruglastog dudeka glasom koji kao da je dopirao sa samog dna Tutankamonove piramidalne grobnice, tako da se ovaj zagrcnuo.

– No dobre. Imate vi praf gospon inspektor Srečko – složio se dudek.

– Khm. Dakle, Štijef, zašto pretpostavljate da je žrtva udarena praznom pivskom flašom? – ponovio je Stolnik Stelino pitanje, polako, riječ po riječ, kao da ga postavlja retardiranom babunu, a ne jednom maturiranom policajcu.

– Nikaj mi ne pretpostavlemo, neg je točne tak – rekao je maturirani policajac. – A to vam je skroz jednostavne, ne? Da ga je kojim slučajem taj koji ga je napucal, napucal sa punom flašom, onda bi se žertva osećala po pivi, ne, a Mirko se osećal same po gemištima, ne? Znate, gospon inspektor Srečko, ja vam imam nos za te stvari. To i moj šef jake dobre zna. On mi uvek kad se nekaj dogodi vu mojemu rejonu veli Štijef, odi tam i male pronjuškaj! Točne tak veli pronjuškaj!

– Znači, sada nam nedostaje još samo motiv – rekao je viši i samostalni paleći si novu cigaretu. – Moramo saznati tko je imao razloga ubiti tog, kako ste ono rekli da se zove?

– Mirko – javila se Stela. – Mirko Kral.

– Neee, ni Kral neg je Kral – ispravio ju je Štijef, pa je rukavom pokazao prema kazetofonu u njezinoj ruci. – To ste si krivo snimili. Ja sem rekel Kral.

– Nije Kral nego je Kral? Ništa mi nije jasno – zbunila je Stela.

– Štijef – oglasio se tada Stolnik polako, pućkajući jedan dugi dim isjeckan na komadiće. – Ako vam ne bi bio problem, možete li žrtvino prezime izgovoriti slovo po slovo?

– Je, kak ne bi mogel?! – uzviknuo je Štijef ponosno. – K-R-A-L-J!

– Znači Kralj? – rekla je Stela oprezno. – Mirko Kralj?

– Je, tak sem vam i prvi put rekel – Mirko Kral, ne?!

– U redu, u redu – rekao je inspektor Stolnik pomirljivo. – A sada da vidimo tko je imao nešto protiv tog Mirka?

– Ja predlažem da krenemo od verha pa prema dolje, ak se vi, gospon inspektor Srečko, slažete sa time! – predložio je policijski narednik Stjepan Ćuk, zvan Štijef. A onda se dosjetio i dodao: – Je, i ak se gospodična iz ekipe također slaže!

– Gospodična iz ekipe se slaže! – uzviknula je Stela uzbuđeno.

– Znači, krećemo s vrha – rekao je Stolnik. – A tko je na vrhu?

Policijski narednik Stjepan Ćuk, zvan Štijef, još ne voli:
1. žene u ekipi, jer smatra da je policijski posao isključivo muški posao
2. horror filmove
3. biti pasivni pušač u društvu aktivnih pušača

A voli:
1. uvući trbuh na redovnom sistematskom pregledu
2. hodati s palcima zataknutim za službeni pojas
3. oponašati domaće životinje, posebno svinju i kokoš koja je upravo snijela jaje