Ništa za pisati kući o | Enver Krivac

ODJAVNA ŠPICA

– Evo, gazda postade kao jedan od nas – reče Adam. – Da ne bi blékete pružio ruku, ubrao sa moklépete blépete pa pojeo i živio navijékeke!

Zadnje što se moglo čuti da Jahve viče, prije nego su ga gurnuli kroz vrata raja bilo je:

– … nite koristiti te glupe riječi…

– I što sad? – pita Eva.

– Ja sam malo razmišljao – reče Adam. – Što ti misliš o tome da ti i ja pospremimo stol pa… Si sami stvorimo… Druge ljude?

– Adame, vraže, jesi ti to pojeo malo pite od jabuka?

– Komadić samo – reče Adam. – A i ti si, draga moja, jer… Kako bi inače znala?

– Adame, vraže, što ti je ovo ispod trbuha?

– Ne znam, ali raste samo od sebe.

– Moramo to nekako nazvati.

– Mislim da imam baš pravu riječ za to.