Emily Dickinson u mom gradu | Slađan Lipovec

EMILY DICKINSON U MOM GRADU

 

u gluho doba još jedne noći
bez vedrine ona se budi
baš u trenutku kada sanja
svoje šareno biće
naviklim
pokretima odijeva
gaćice
grudnjak
čarape
kombine
vezenu košulju
suknju
pregaču obuva
lagane cipele i

kroz muklu tišinu zidova
gustoga mraka samo
prosijava prozirna
bjelina njenih
ruku dok piše
grafite