Emily Dickinson u mom gradu | Slađan Lipovec

ŽETVA

 

tek kada
odahnemo kao srpom
rasječen oblak
okupa dan

sve naše
misli su naše molitve
od brzoga rada i međusobnog
pomaganja pri čemu zaboravimo
sitne pakosti i svađe suspregnule
čitav svemir da ne promokri
prije negoli kruv
pohranimo pod krov

između topota kapi i
najmanjih kvarkova zrnja bog
neka se odmara