Lift bez kabine | Marinela

ON THE ROAD

 

Bilo je hladno, vlažno i pusto. Dva muškarca i dvije žene hodali su cestom. Razgovarali.

‒ Zamislite veliko polje. ‒ rekao je muškarac u dugom kaputu i šalu ‒ Maglu. Konji pasu, iz magle im proviruju kopita, njuške. Jedan od njih podiže glavu. Ona izviruje iz magle.

Muškarcu u dugom kaputu postalo je hladno, prehladno za razgovor. Nabio je ruke još dublje u džepove, povukao šal preko nosa i zašutio.

‒ Sranje! ‒ opsovala je žena duge crvene kose, ponovila ‒ Sranje! Na ovoj prokletoj cesti izgubila sam olovku!

‒ Zlatnu olovku? ‒ pitao je drugi muškarac, čudeći se.

‒ Poklon. ‒ objasnila je snuždeno.

Drugi muškarac bio je zadovoljan odgovorom, bilo je prehladno za razgovor, pa su, bez riječi, samo nastavili hodati.

‒ Osjećam se kao pička koja stopira negdje na autoputu. ‒ iznenada je rekao muškarac u dugom kaputu. Dodao ‒ A nitko je neće odvesti kući.

‒ A kamo će je odvesti? ‒ zainteresirano je u pitao malo deblji muškarac.

Muškarac u dugom kaputu bijesno ga je pogledao. Žena duge crvene kose glasno je uzdahnula.

– Non, si male nunc, et olim sic erit. ‒ rekla je žena koja je dosad šutjela i zašutjela.

Ništa više ne govoreći, nastavili su hodati. Bilo je prehladno za bilo kakav razgovor.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.