Uho duha | Luka Milas

BOŽIĆNA ČESTITKA

 

u maštama luka viču luka viču
na drugoj strani livade zažaren je zmaj
njegova je vatra nepoznati blijesak živućima
ja sam mu tik do nozdrva i razmišljam o lubenicama
narančama i ostalom voću vodenkastom
u maštama luka viču luka viču
boje se za mene boje se paukova i muha
boje se i šarenog zmaja sa druge znači moje strane
u maštama viču luka luka viču
a ja se mogu odazvati ali neću
pitam se da li će ikada shvatiti
ukoliko se odazovem i kažem neka ne brinu
da je moj hipotalamus zmajeva ušna resica
za koju ću se hvatati u domaji brižnih suza

u maštama luka viču luka viču
zmaj se pretvorio isključivo po mojoj želji
od najmanjeg još u manje zrnce
koje obećaje mojoj ćudi veliki cvijet
kako bih se kitio njegovim magičnim mirisom pola sata
u vrijeme meni vrlo bitnog razgovora s jednom vilom
koja se smije ljudima s naušnicama u ušima
koje kao amajlija odbijaju profinjeni sluh
jer ne vidi da su i to njene bleskaste želje
kao moje naranče i lubenice

u maštama viču luka luka viču
nisam u preponama nisam na bradavicama
nisam u žuči nisam u srednjovjekovnoj luči
nisam u drku nisam u poštanskoj torbi
nisam u maču nisam ni u borbi
ja sam samo malo malo naranča
na tvom nepcu
i lubenica
na nekom ržućem i lijepom ždrijepcu

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.