Divovski koraci | Krešimir Pintarić

JEDANAESTA

druga najljepša stvar što mi se može dogoditi
jest da se probudim pored žene koju volim.
točnije – da se probudim sam od sebe.

prva jest da me ona probudi.
ako netko misli da to radi
poljupcem
kavom
doručkom
ili takvim nečim
lud je čovjek.

ona mene budi šutanjem.

kada ujutro otvorim oči i vidim
da su i njezine otvorene
upitam je:
jesi li me šutnula ili sam se sam probudio?

ponekad mi pokuša slagati
ali mislim da još nikada nije uspjela.
dovoljno je da je pogledam u oči.
bez suvišnog okolišanja
i prenemaganja
one kažu:
naravno da sam te šutnula naivčino.

mislim da me voli.