Uzimaj sve što te smiruje | Ivica Prtenjača

PETAK, RADIO

S jasnim planom ulazim
u stan, poslijepodne je, petak je,
neću raditi ništa,
jest ću iz leda,
neću gledati televizor,
isključit ću telefon, mobitel,
slušat ću radio,
možda se tako umirim,
možda se tako oči
prestanu prevrtati.
Mogu razdijeliti smeđe od plavog,
na travnjaku su neke brazde
u koje silovito pada lišće!
Kakva je to ponornica
u mojim grudima
pomislim i to mi se dopadne,
ne, ja ne bih mogao u podmornicu,
nastavljam dalje,
imao bih groznu snomoricu, i
prijatelj bi me odnio u
krematorij u
Podgoricu…
Sve to dok sam skidao košulju,
sve to dok sam stajao na hodniku i
pokušavao pobjeći iz
zrcala kao iz sastanka,
kao s loše večere,
dok sam još vjerovao da pristajem
u skoro sve što je bilo očekivano
i imalo veze s ljudima.
Radio,
studenti puštaju glazbu,
nitko nas ne ometa,
možemo se samo naslućivati,
oni tamo u studiju i
ja ovdje u stanu.
Prolaze nam životi
izvan bilo kakva nadanja,
na finoj udaljenosti,
i magla pada u tamu,
a poludjela neonka na kiosku
prekoputa
napokon prestaje
rušiti
ovaj dio ulice.