Neparne ljubavi | Andrea Zlatar

sakupljaju se čekanja, zbrajaju nesanice.
ispod plahti ne hrani nas više naša prošlost,
nismo više blizu, u tvome oku, u mome oku.
netko me potkrada iznutra, uzima mi dah,
ne dozvoljava da ubrzam korak. ne otimam se,
držim se za ogradu,
posustajem u osluškivanjima.
da li se to ti uspinješ uz stepenice?
pristavit ću ručak, izvjesit oprano rublje.
u našim stanovima nema bure. svaki je otok tako daleko.