Spoj proze i lirskog govora u ovoj knjizi suprotan je modernističkoj lirizaciji proznog izraza i predstavlja, upravo, obrnut proces. Lirsko je disciplinovano smeštanjem u niz iskaza, sintagma je jednako važna koliko i rečenica, retoričnost podređena semantici. Izraz osciluje od niza čistih pesničkih slika, preko uvođenja esejističkog diskursa sve do nagoveštaja svedene naracije. Slična potreba vidljiva je i u samom naslovu. Projekat ispisivanja teksta zamenjuje zapisivanje problesaka poetskog. Kontinuiran, koncentrisan rad na svakom pojedinačnom tekstu zamenjuje samovoljni diskontinuitet nadahnuća. Isto tako, uvođenje idioma „Poljska“, zatvara potencijalnu „lošu beskonačnost“ dela, uvodi ograničen broj određenih književnih svetova, ali i istorijsko u jednom specifičnom preseku. S jedne strane, konkretizacija i disciplinovanje lirskog vrše se zanatski preciznim pisanjem i oslanjanjem, pre svega, na unutrašnjost književnog polja. S druge strane, senke II svetskog rata kao i nagoveštaji nekog budućeg predstavljaju u ruralnom fantazmu imaginarne Poljske paralelu haotičnom nadahnuću i čine njeno realno. A to realno je uobličeno upravo imaginarnošću Poljske – ne obratno – i to najpre preciznošću njene skice. Na jednom mestu, Česterton navodi kako je književnost luksuz, a fikcija neophodnost. Čini se da Ivan Šamija svoj projekat ostvaruje upravo na mestu spajanja ta dva polja, književno uverljivo ispisujući strukturni fantazam današnjice.

Bojan Vasić, Kvartal

: : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Utoliko, na kraju, mogu mirne duše i bez mnogo zazora da naglasim da dinamičnom disciplinom svog gustog jezika i trajnim samopodrivanjem i samopovređivanjem sklada svojih tekstualnih jedinica – Projekt Poljska jeste jedna od najznačajnijih pesničkih knjiga u novijoj hrvatskoj poeziji.

Marjan Čakarević, Booksa