Kuga i njezine kćeri | Kristina Posilović

boja im je nepoznata, veličina pretpostavljena,
pod velikim su pritiskom, svakodnevno,
puno više nego ja, ja pišem,
one prenose teret krvi, ravno iz srca, nikada natrag,
ja mislim i kada mislim ne umaram se previše
i teško da mogu zastati na polovici puta
one strahuju od većega napora
najviše ljeti jer mogu umrijeti
da, mogu umrijeti,
a da nitko neće pitati koliko su se mučile
nitko im neće napisati osmrtnicu
osim mene jer ja pišem
kad mislim, mislim i o njima
po dolasku sparnih dana
bilo bi mi žao da umru u boli
bilo bi mi žao da nestanem,
a da ne otkrijem koliki je zapravo njihov teret
na brodu im je ljepše ležati,
na cesti im je lakše disati,
sjećaju me na sat
sjećaju me na dan
mislim o njima
njihovom djetinjstvu i zrelosti
pišem o njima
o njihovim dijagnozama,
pišem o njima
njihovim neurozama,
sjećaju me na sat
sjećaju me na dan
intime
intime
moje arterije