Kako svezati cipele | Nikola Petković

Vratio sam se u taj tužan i nikad dorečen odnos. Ne znam stanuje li u njemu još ljubav. Znam da se ona, zajedno s tatom, iz njega iselila šezdeset i devete godine, kada se, u bijelome fići, odvezao nizbrdo. To je bilo kada je otišao po drugi put. Prvi odlazak nisam ni vidio. Saznao sam da ga nema kada sam na stolu u kuhinji vidio dva tanjura. Gdje je tata, pitao sam mamu. Ni ga, rekla je ne pogledavši me. Onda ću ga počekat, rekao sam. Ohladit će ti se, rekla je mama. Neka, ja bez tati neću jist, rekao sam. Ij, aš njega neće bit fanj dugo, rekla je mama. Neću, rekao sam i skoro se ugušio od nečega što, kada ih stisne u grudima, čakavci, jili ne jili, zovu njok.

Nisam jeo do svoje osamnaeste godine.

Kada danas Jasna vidi moje fotografije, širom otvori oči i kaže: jebote, pa ti si bio anoreksik. Kurac sam ja znao da sam anoreksik, odgovorim joj, onda se to zvalo šćika.