S rukama pod glavom | Marko Tomaš

TAKO JE TIHO

tako je tiho
u meni više nema one tuge
koja se sluša na koži
ako prisloniš uho
drveće se naginje prema prozoru
iza njega su crveni krovovi grada
i svi šute –
tako je tiho
u malom krevetu na sredini sobe
gdje je poslije sna najnježnije
zgrčen sam u položaju nerođenog
zbog bola u stomaku
bože snažno te pokušavam opsovati
ali mi nikako ne ide –
tako je tiho
ja znam da telefoni zvone
i ljudi žele razgovarati sa mnom
radio aparat se naduo od vijesti i muzike
ali meni je jutros sve tiho
tako tiho
da moram provjeriti
jesam li se uopšte probudio