S rukama pod glavom | Marko Tomaš

TAKO JE TIHO

 

tako je tiho
u meni više nema one tuge
koja se sluša na koži
ako prisloniš uho
drveće se naginje prema prozoru
iza njega su crveni krovovi grada
i svi šute –
tako je tiho
u malom krevetu na sredini sobe
gdje je poslije sna najnježnije
zgrčen sam u položaju nerođenog
zbog bola u stomaku
bože snažno te pokušavam opsovati
ali mi nikako ne ide –
tako je tiho
ja znam da telefoni zvone
i ljudi žele razgovarati sa mnom
radio aparat se naduo od vijesti i muzike
ali meni je jutros sve tiho
tako tiho
da moram provjeriti
jesam li se uopšte probudio

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.