ono je samo olujne boje | Matko Abramić

OKOVANA TUGA

Evo opet mene i mojih zujavica
baš sam sretan kad drhti mi žila
kucavica,
nema više sunca,
nema više mora,
nema više kocke ni karte, ni putokaza
ni Turčina ni smjerokaza
samo cijuk i zvuk sova u romantičnoj noći
svevremenske hrvatske sloge
naše djevičanske horor droge
nema više bubrega u loju
nema više jauka u boju
sada smo muhe u gnoju
i topimo se u vlastitom znoju
…
i kruh svoj jedemo.