Tvoja mama ima dečka | Romana Brolih

BLANKI

Kad konci popuste,
tresak će sablazniti lutke,
nama će biti lakše
jer imamo trenutke.

U sredini,
nema otvaranja,
vrijeme je utrke
u kojoj je posvećenost
sramotna.
Mirno korača,
prema lomači.
Laki se uspinje,
preskače stepenice,
malo ga boli
što se ne može uloviti.
Jer
graditelji nisu trkači,
njihov mir uznemiruje,
izraz lica im je drukčiji.
Dok
kraljevi ničega
dosađuju njihovom
dostojanstvu.