Sadržaj
MAJAmaja je mogla biti obična djevojčica
maju sam upoznao kada je već bilo prekasno
sjećam se, sjedila je u čekaonici
u početku se sve svodilo na moje nespretno brbljanje
na kraju mogu reći
maja ima dvanaest godina
gotovo je cijeli list bilježnice bio iscrtkan
maja još uvijek ne zna
potpuno nezamislivo i hrabro
nečija noga
gdje je gdje je pitam vas
maja me nije voljela
ona je odavno prestala biti moja
o šašavi moj govorila je
maja je odrasla pored mene
gledao sam u njenu porculansku fotografiju
zadnjih nekoliko godina
VUNENI
zvali smo ga vuneni
crvene, plave žute, zelene
on sanja, gleda, vidi
teško je bilo gledati sva ta gurkanja
ja, ja ga nikada nisam tukao
ne, nisam ga izbjegavao
nikada me to nije smetalo
na faksu sam ga nekako izgubio iz vida
ne mogu reći da mi je nedostajao
viđam ih u parku
ne, nisu bili dobar par
ona je jako udana
ona misli da je lako ustati svaki dan
draga, neki se problemi ne rješavaju
MAJA I VUNENI
noćas se iza stakla događala drama
gledala si kako jedan za drugim
i onda okret, kratki brzi okret
i onda opet to njegovo crveno
i ti im govoriš
ljudi lako osuđuju
stajala je pored tebe
čitav je svijet pred nama
usnuo sam san
gledaj kako prelazi cestu
nervozno hodaš po sobi
znao sam da si bila tu negdje
NJEGOVA MAMA, NJENA MAMA
zar ne vidite, gospođo?
o kako naopako
tako je lakše
nije što je moja
njegova mama
njena mama
njegov tata
LEDENO DOBA
ledeno doba
kretanje
nitko se tome nije ni malo čudio
pričaj mi
numerički pejzaž
crni ker
VIŠE NE PIŠEM
više ne pišem
više ne pišeš
više ne piše
znaš li da studenti na fakultetu analiziraju moje pjesme?
Impresum
