Crveno prije sutona | Denis Ćosić

PSINE

Nas je priroda zatvorila u bazen koji je presušio.

Sve tračnice, svi kolosijeci ispunjeni žutim vagonima, skriveni su šumama morskih stabalaca. Izdubljeni hrastovi, ispred naše kuće, srasli su u kostur šupljikavih grana. A kuća, sazidana istaloženim morem, postala je naša staklenka soli.

Svi slavonski psi, morski su psi, jer Slavonija je bila Panonsko more. Izrastaju iz zemlje, s puževima u dupljama, zamahujući repom valove prašine. I gmižu po njoj, u virovima i spiralama, spajajući nebo sa stvrdnutim tlom.

Postaje sve teže preplivati more koje ne postoji. Dok plivamo, petljamo se u mreži dlakavih peraja. Usta nam se pune plavom pustinjom, a vjeđe nagriza gorki kamen. I psi nam ližu listove, ostavljajući redove zubi u malim parabolama. Ako se utopimo, ugušit ćemo se u pjeni blatnjavog ugriza.