Ne naginji se unutra | Suzana Matić

NORMAL ILI SUPER

Jučer na povratku iz kina, opet – nož u vratima. Rekla sam: „Možda da ovaj uzmemo za pisma.“

No ima jutara kad se probudiš i znaš da će sve biti savršeno. Protegnula sam se pospano, iako budna tek traljavih petnaest minuta, a ne najavljivanu čitavu noć. Ipak, plavio me osjećaj da su stvari napokon onakve kakve trebaju biti. To je dakle to: stabilna veza u kojoj si sposobna prihvatiti partnerove mane, a da ti se ne sruši svijet. Pa što ako dan ne započinjem četrdesetpetminutnim izvijanjem u mačku, nego petnaestminutnom igrom mačke i mišića? Šokre se spreman potruditi. Tek što sam pomislila na to, i opet sam osjetila zadovoljstvo. A postoje dobre šanse da i Babić konačno bude zadovoljan. On ionako uvijek govori da ne mogu tražiti dlaku u jajetu, ako je pilić već izašao van.

Moj pilić je već izašao iz kreveta i spustio se s Vegom napraviti kavu. Ja sam ovdje zarežala na Asku koja se pokušala popeti na krevet: „Da se nisi usudila!“ Da, jedino sam možda podbacivala u ulozi druge „mame“. Ljepotu toga da ti pas gura glavu u tanjur definitivno nisam shvaćala, ali sam barem znala što se od mene očekuje. No Kreše sad nije bilo. Zarežala sam još jednom. Aska se snuždila i povukla u kut, a ja sam se rastegnula u svom pravu na centar. A onda onaj poznati osjećaj… Pa zar opet u ljubavnički vikend?

Krešo se vratio u pratnji Vege. „Mače“, rekla sam mazno, ignorirajući pesicu, „idemo ti i ja bit ludi danas.“ Pogledao me pomalo usplahireno, kao netko tko želi dobiti posao, ali nije siguran da mu je dorastao. No čim sam dodala da najprije moram do dućana jer su mi oni dani u mjesecu, vratila sam ga na sigurniji teren. Pružio mi je kavu i rekao samopouzdano: „Ostani ti samo tu, ljubavi, ja ću ti ih kupiti. Ionako moram prošetati dječicu.“ Poljubila sam ga. Osvojili smo vrh, pa što ako ne i onaj maloprije. Dočepali smo se prisnosti. Dr. Babić bi zapravo bio zadovoljan s nama oboma. Nije ti život pjesma Havaja, prisnost je bitna. A k tome idemo i u Crikvu prekosutra. I taman sam se opet zavalila i zahvalno srknula prvi gutljaj nesice, kad je Krešo dodao: „Usput ću se zaletiti i do Vlaste probati kupaće koje mi je kupila.“ Doma bih se fino ispljuvala, no ovdje nije bilo druge nego se damski riješiti gadosti. Progutala sam je.

Pogledala sam ga s blagom dozom straha. Šokre se i dalje nevino smiješio očekujući standardnu ocjenu uspješnosti za svoj jutarnji pripravak. Nešto nije valjalo, a to nije bila kava.

Znojim se. Lako je Babiću reći: „Snježana, razumijem da ste opet puknuli, ali pokušajte tu i tamo prvo malo proanalizirati situaciju izvana.“ Kad tako uzdahne, pomislim da žali sebe, no kad bi on samo znao kako je teško ostati normalan pred tolikim izazovima. Njemu fali impliciranih perspektiva. Svejedno, nisam ga htjela razočarati.

Pa OK, ajmo izvana. Ležim u gaćicama u krevetu ljubavnika, on je maloprije obezgaćen i lupajući šakom po madracu triput zaurlao da me voli, ja sam uzvratno odglumila jedan, ali maestralni vrhunac, no sad će me ostaviti prepuštenu moći upijanja role kuhinjskog papira, jer će nakon što mi kupi higijenske potrepštine svratiti i do žene od koje se razvodi, ne bi li tamo isprobao gaće koje je ona kupila njemu. Prethodno je on njoj ostavio stan i auto, a ona njemu set noževa u vratima. Fali onaj za putar.

Nešto je u ovom nizu bilo krivo. OK, nije da bi se našao na Babićevom stolu kao idealni predložak za igru Izbaci uljeza, vidim i ja da tu ima previše pritajenih kandidata, ali nešto je iz svega toga ipak jako visoko stršalo. Jače i nepriličnije od bilo čega prethodne noći kad sam se u nekoliko navrata namjesto izbaciti uljeza jako trudila dozvati domaćina. No kad sam ga napokon detektirala, Krešo definitivno nije viknuo: „Neka igre otpočnu!“, nego da me voli, triput moliću, i zbilja, zbilja, zbilja sam još maloprije bila uvjerena da bi se Babić napokon osjećao kao svrsishodno ljudsko biće.

A možda još sanjam. Zatvorila sam oči, ali kad sam ih ponovno otvorila Krešo je stajao preda mnom jednako nasmiješeno. Očigledno se pomirio s tim da danas neće dobiti pohvalu za kavu, ali i da njega to neće obeshrabriti.

„Zakasnit ću kod Vlaste, Snješka. Moram ići. Ti koristiš Normal ili Super?“

Izgledao je toliko super normalno, da je to sad već poprilično penetriralo u domenu abnormalnosti.

„Onda?“

Ovako nešto ne bi se smjelo događati nakon što maestralno odglumiš vrhunac. Trebala bih imati sve razloge da blistam. Mislim, nisam ja od onih koje su na netu učile prepoznavati osobnost svog muškarca po izgledu njegovog penisa, pa se kasnije udube u isti ne bi li na njemu otkrile nešto što na tipu nisu vidjele u šest mjeseci veze. „Ako mu je savijen u rikverc, znači da je nježan i usamljen.“ Ja sam imala raritetni primjerak bez ikakve sumnje, jedino što sam u istom jutru drugi put glumila zbog njega, samo sada – kobajagi mir.

Pogledala sam u nacrtanu pseću kost na šalici. Možda sam ja preukočena. Jednostavno se ne znam opustiti. No čak je i Babić rekao da me ono hodanje s instruktorom joge baš neočekivano oslobodilo, a nakon što sam ga ostavila da dubi na glavi na hasuri u Indiji, i u mačku sam se izvijala nikad bolje. A i između Vlastinih noževa.

Malo sam je ipak pogodila. I dalje je računala na Krešu i njegovo meko, kao na rezervu koju može cimnuti kad podbace svi kršni momci na terenu. Pomisao da bi i on mogao naći nekoga, očigledno je smatrala apsurdnom. Zar njezin flafić? Ali kad je flafić pola godine nakon selidbe izgubio par kila i sreo mene, najednom je dobio na poželjnosti.

Krenulo je s porukama: KOJA JE? PRIZNAJ! PA DA JOJ JA… Tri točkice.

„Vlasta samo voli hororce.“

Ta ležernost me i nije sasvim uspokojila. A Vlasta je širila repertoar. Prijetila je raznoliko: mojim ubojstvom, psećoubojstvom ili samoubojstvom.

„Snješka, samo mirno“, govorila sam si. „Vidiš da postoje dvotrećinske šanse da se sve rasplete u tvoju korist.“

Varijanta da se ja nje riješim nažalost nije dolazila u obzir; ipak je ona mama njihove dječice. Ali čak bi i pesice premrle od straha kad bi se pojavila pred vratima pa udarala po njima u ritmu svog: OTVARAJ, GADE! ZNAM DA SI S ONOM KURVOM!

Recimo prošli petak. Nakon što nam je svima opipala puls, ostatak smo vikenda proveli koračajući na prstima i hraneći se zalihama. Čak ni o pokušaju pokušaja seksa nije bilo govora: činjenica da u grobnoj tišini jedem tost s kečapom od kojeg su se čak i Vega i Aska distancirale, ubila mi je sav eros. A onda smo u ponedjeljak, osim noža, s vanjske strane vrata našli i lokvicu: Vlasta nam se popiškila. Krešo me malo pridržao da ne zagazim, prislonio uza zid pa rutinskim grifom povukao dugu i debelu dršku. Iz njega je zračio mir čovjeka koji se i sam nagledao hororaca pa će pretrnuti jedino na najboljoj produkciji. Poslije, dok je, nakon pet izlivenih kanti vode s čepom Domestosa, čučeći brisao kućni prag, rekao je: „Shvatit će kad-tad da sam joj van dosega.“ Ižmikao je krpu i smočio nogavice, pa zaključio: „Samo moram i dalje biti dosljedan u tome da je držim na dovoljnoj udaljenosti.“ Rastopila sam se od ponosa.

A sad ispada da sam ja ta koju će Babić i dalje viđati na svom pragu. Scena Kreše u rezolutnom čučnju blijedjela je pred onom u kojoj on izlazi iz Vlastine kupaonice. Na njemu – nove kupaće. Istina, trbuščić mu je malo prekrio datulje na krošnjama palmi uz gornji porub, ali ispod se lijepo nazire brežuljčić drugog ploda koji Vlasta gleda s nemalim odobravanjem. On je pomalo zbunjen, ali po njezinom je izrazu jasno da nije iznevjerio: svi piercinzi na usnici joj podrhtavaju, lijevu ruku drži na izbrijanom potiljku, desnu je pružila u lascivnoj gesti dozivanja, bretelica topića spuznula je na biceps koji je zajednički trijumf osobnog trenera i paleo prehrane, i urezala se u tetovažu roja obdarenih kupida…

„Snježana, jesi ti Normal ili Super?“

„Nisam!“ dreknula sam.

Aska i Vega su zacviljele i pobjegle. Pogledao me kao da zbilja nisam.

„NE RAZUMIJEM ZAŠTO TI KUPUJE KUPAĆE!“

„Snješka, smiri se molim te. Kako zašto? Ja sam je zamolio. Pa trebaju mi nove za Crikvu.“

„ZAMOLIO SI VLASTU DA TI KUPI KUPAĆE, JER IDEŠ SA MNOM NA ODMOR?“

„Snježana, ne razumijem zašto si tako uzrujana. Gotovo te se plašim. Pa uvijek mi je ona kupovala kupaće. Ona zna moj broj.“

*

Babić je fino pocrnio. Živa šteta da je oženjen. No možda su u krizi, izgleda nekako izmučenije nego prije. Ili spašava brak. Da, bit će to. Kad bi moji doma nakratko potpisali primirje, svi smo jedva čekali da stvari negdje puknu i stanje opet postane normalno. Previše je to stresa.

„Snježana, o čemu mislite? Kako ste proveli odmor?“

„Bilo je divno, doktore. A imam i novog dečka. Skroz je super. Upoznali smo se na nudističkoj.“