Ugljik na suncu | Ivan Vidak

MARIŠKA
Odviše čudno dite… Stalno je nigdi jurio na ti njegovi bicigla. I svi, kad ga vidu, omak zaključavu kapiju.

MANDA
Ma ‘ajde, moljim ti, sam’ ti još on triba u dvoru!

KATA
Bogati, pa malu dicu su plašili da će je, ako ne budu dobri, odvest Stevica Čatalinac.

MANDA
Jest, bome! Da će je metnit u papreni džak i odnet. Dica su se više bojala njega neg čergara.

MARIŠKA
Mi nismo imali posla š njim. I bolje.

MANDA
Žo mi sam’ njegove majke i dade. Sramota je to.

Tako su divanile one zadrte, što su metale trajnu čim su se udale i ostajale take, izgorite, i kad su došle dva metra pod zemlju; na istinu.