Ugljik na suncu | Ivan Vidak

Isprid crkvenskog dvora, na jednoj od klupa u dugačkom redu platana, sidio je mesar Daša sa dva mlada momka od petnajst, šesnajst godina. S obzirom da je bilo lito i nije bila sezona klanja, Dašu se svakodnevno moglo srest pijanog kako zabavlja dicu svojim glupostima.

DICA
Dašo! Dašo, jel jebeš šta?

Daša bi stiso oči, razvuko usne i mudro odgovorio mljackajući suvim ustima.

DAŠA
Boys! Boys, pička nije meso! To triba znat.

Dica bi se cerekala i zadovoljno ga tapšala po ramenu.

DAŠA
Boys, dajte mi cigaretli.

Nakon što je zapaljio cigaretli, bio je više neg spreman divanit se s nama.

DAŠA
Sad ću vam ja reć šta je on mene napravio…
Jednu noć sam se vraćo iz kurvanja; neću vam reć iz čije kuće. Izlazio sam kroz pendžer (a vid’li ste kako su kod nas visoki pendžeri!), a taj mali Stevica je stajo pod pendžerem. I šta je bilo?! Uplašio sam se, spo i pokido nogu! Eto.

DICA
Dašo, pa ni za kurvanje više nisi!

Onda je Daša izgubio živce. Došlo mu, negdi iza alkoholni’ para, kako baš i nije više ponosan i mlad.

DAŠA
‘Ajde, marš u pičku materinu!

Dica su se digla i uz podrugljivi cerek nastavila niz platane.

DAŠA
Nije ni to najgore. Ležo sam tamo s pokidanom nogom, a „gospođin“ muž je od nikud istrčo i tako mi izmlatio kolcem da mi i danas triba sat vrimena da se dignem iz kreveta!
A malog Stevice nigdi. Ko da je ispario.

Činilo nam se da bi Daša, ko mesar, o svinjama mogo dosta znat.

DAŠA
Svinjče? Ma kako svinjče? Kurac moj se on pritvorio u svinjče! Sad ću ja vama reć: taj mali nije jebo i to je njega zajebalo! Ne možeš ti u tim godinama sam’ fantazirat po selu, a ništa ne jebat. I još krade, bogati! Dobro, mene nije ništa falilo; nije mi ništa ukro onu noć. Al ko da jeste!

Kroz ogradu crkvenskog dvora smo spazili popu i doktora kako za malim stolem sigru šah. Pa smo se oprostili s Dašom i dali mu cvonjak da ispere grlo. Bio je zahvalan.