Ugljik na suncu | Ivan Vidak

Nismo gubili vrime, već smo omak očli u bircuz Martina Pilića. Našli smo ga kako u bokserskim rukavicama udara u veliki bokserski džak.

MARTIN PILIĆ
Svinja, kad crkne sama od sebe, onda ju ljudi ne jidu neg ju d’u mene pa ja to meso iskoristim da na’ranim kerove. To je to. Nema se tu više ništa za dodat.

Kako je udaro u onaj džak – ne bi mi ništa više ni pitali! Cili bircuz je bio nakitit s nagradama što su je dobili njegovi vučjaci. Al’ je onda u bircuz unišo Tuna Čatalinac. Nije nas pozdravio, pozdravio je samo Martina. Sio je na stolac.

TUNA ČATALINAC
Martine, de mi napravi jednu pljeskavicu. I daj mi jedno ‘ladno pivo!

MARTIN PILIĆ
Može, Tuna. Od jutros se ‘ladi.

Martin je pružio bocu da ju Tuna pipne.

TUNA ČATALINAC
Dobro je.

Onda je Martin otvorio jedna vrata što vodu iz bircuza u kuću i prodero se.

MARTIN PILIĆ
Marija! Pljeskavicu jednu ispeci!

A onda je zatvorio vrata ko da se ništa ni’ desilo.

TUNA ČATALINAC
De uključi da gledimo utakmicu.
Martin je ošo do televizije i uključio ju.

Vid’li smo da se nešto glasno događa makar je bilo toliko tiho da se čula svaka muva u bircuzu. Sili smo i pravili se da i mi gledimo utakmicu. A onda je Martin iza oni’ vrati dono pljeskavicu u tanjuru i metnio ju prid Tunu. Tuna ju je podigo i zagrizo a da nije skinio oče s utakmice. Nas rezultat nije zanimo. Digli smo se i izašli. Iza nas smo ostavili glasnu utakmicu koja je obuzimala Martina i Tunu, i pljeskavicu koja je, istovremeno, bila i spretno i nehajno jidena.