Everest | Drago Glamuzina

PERVERZNJAK

Bio je tada,
kad je bila sasvim mlada djevojka,
gotovo djevojčica
neki susjed u zgradi prekoputa
koji bi vidio kad bi došla kući
pa bi je nazvao telefonom,
i kad bi se javila
počinjao bi pričati
što će joj sve raditi
kad je se dočepa.
I svaki je put bio sve gnjusniji,
tako je rekla,
i drskiji.
Ona bi obično samo spustila
slušalicu
ali jednom ju je dala mami
da i ona čuje tog luđaka
i da mu kaže što ga ide.
I mama mu je rekla
ali nije spustila slušalicu,
nego ga je i dalje slušala,
tek bi povremeno izustila:
Kako vas nije sram
Ja sam ozbiljna žena
Nikad nisam čula nešto takvo
Kakav ste vi to čovjek…
I sve tako,
potrajalo je
toliko da se ona začudila
i da mi je to ispričala
dvadeset godina poslije.
A i ja sam se začudio
toliko
da sam se sad
nakon svih tih godina
ponovo toga sjetio.
Tog drhtaja žudnje,
malog vala
koji je primijetila ta djevojčica
i koji je sve ove godine
putovao kroz prostor i vrijeme
da bi mene zapljusnuo.
Ili tebe.