Everest | Drago Glamuzina

JOGGING NA BOSPORU

Upravo smo protutnjali ispod
Bospora,
i sad nas čeka samo izlazak iz podzemlja.
Ja sam, skršen upalom
jedva dopuzao do pokretnih stepenica
koje nas izvlače gore
na stanicu Sirkeci.
Ali ona je krenula stubama.
Uspinjala se brzo,
preskakivala ih,
dok smo svi mi ostali stajali načičkani
na metalnoj zmiji
koja je uz rub stubišta
gmizala uzbrdo.
Bila je jedina na tom
ogromnom stubištu
i naravno da su je svi gledali,
pa i trojica muškaraca
s brkovima i ovećim trbusima
koji su stajali ispred mene.
Okretali su se jedan prema drugom
glavom pokazivali na nju
i komentirali.
Nisam razumio što
ali sigurno nešto o tome kako
bi je jebali,
tu lijepu, plavu ženu
koja se drznula
sama hodati uz stepenice
i izazivati sve te ljude
koji su navirali iz podmorja.
Činilo im se da žuri prema gradu
nestrpljiva i željna osvajanja
i da će ih sve posmicati,
kao El-Fatih
koji je posmicao sve kršćane
koji su se sklonili u Aja Sofiji,
i zatim klanjao svom Bogu.
Ili da ih već osvaja,
trčeći uz te stepenice.
Nisu imali pojma da ona samo vježba
kad god joj se za to ukaže prilika.