Everest | Drago Glamuzina

PUNO ZA MALO

Hodali smo po tom velikom shopping centru
i kušali piće sa svakog pladnja koji nam je ponuđen.
U jedan smo butik čak i ušli.
Htjela je da joj kupim gaćice,
male, prozirne, izazovne.
Onako kako sam to nekad radio.
Ali ta su vremena prošla.
Mi smo neki drugi ljudi.
I sad smo tu gotovo slučajno.
Ali ona ne odustaje,
pa ulazimo unutra
i kupujemo.
Nakon toga nastavljamo bauljati po centru.
Ona kaže da ne može vjerovati da sam ostavio puno
zbog malo.
I pije.
Sa svakog pladnja koji nam je ponuđen.
Ja je samo ponekad pokušavam zaustaviti.
I uglavnom ne govorim,
znam da neće prihvatiti
što god da kažem.
Pa čekam da ta ceremonija završi
i da je odvezem kući.
U autu, čim smo izašli iz garaže,
posegne za torbom i izvadi gaćice
koje sam joj kupio.
Zatim se počne skidati.
Najprije suknju.
Zatim skine gaćice koje je imala na sebi
i obuče one koje smo kupili.
U jednom trenutku podigne nogu
i štiklu prisloni na staklo vjetrobrana.
Pogledam desno prema automobilu
u susjednoj traci.
Zatim opet u nju.

Čekam da prestane, ali ona je tek počela.
Kraj Dinamova stadiona stajem na crvenom
a ona otvara vrata
i iskače na cestu.
Između dva automobila.
Hoda po isprekidanoj bijeloj liniji
dva koraka naprijed, pa tri natrag.
U štiklama
samostojećim čarapama
novim tangama
i kratkom sakou.
A ja vičem za njom
i preklinjem je da se vrati u auto.
Pali se zeleno
i iza mene svi mahnito trube.
Da li zato što žele krenuti ili zbog
nje, ne znam,
ali panika me trese.
Ne znam što da radim.
Kad napokon otvorim vrata
da i ja izađem van,
ona se vraća u automobil
i sjeda
zapravo, pada na sjedalo.
Okrenem se prema njoj
i počnem psovati
a ona me pogleda
i ne brišući suze
kaže: Za sve si ti kriv