Baš si sirov u zadnje vrijeme | Matija Brstilo

LETARGIČNO

podrigujem se po ćevapima i luku
i promatram mjesec koji izlazi na istoku
iznad krova sedmerokatnice
padne mi na pamet, da je baš neobično
da se nalazi na toj strani
ali je to zbog godišnjeg doba, valjda
suknem par gutljaja pive
i preživam
uskoro će utakmica
trebamo otići po još cuge
ali nemam volje ustati se
na ovoj klupi uz potok kod besposlenih taxista
nasuprot autobusnoj stanici za remizu
mogao bih ostati cijelu noć
piti i
pričati
o tome da kakvi smo bili, smo dobro i prošli
da ima komada ko šalate
i da ne znam jesmo li počeli rušiti kriterije
(jer ne možemo bolje?)
ili ne gledamo isključivo fizičku privlačnost
nego nešto i od njihove ženstvenosti ili…

Glava me požuruje, daj popij to, zakasnit ćemo na početak
…

oboružani cugom zavaljujemo se pred telku
palimo je i čekamo da se zagrije
(od gustih, ljepljivih čestica prašine na ekranu slika gotovo da je crno-bijela)
svakom ispijenom pivom podiže se raspoloženje
(a i naši pridonose tome)
on poslije ide na fuk
a ja ću, s daljinskim u ruci
(tako očito i predvidljivo poslije opijanja)
letargično tražiti soft-core pornjave
na kanalima lokalnih televizija
jer, citirajući Bukowskog,
čovjek se mora nečem nadati u životu