Čovječica | Sonja Manojlović

SVAK SVOJIM POSLOM

Sad znam da svi ste pozvani
i zasjest ćemo, i jest ćemo
što jede i goluždravac
usred moje kuće
A prvo je pojeo kuću
Razbio zidove od stakla
Jede sada, i gore, i dolje
U nestvarnom pojeo je sve
I šutke
do ogledala me pogna
u dva-tri skoka
Dođite, dobro se znamo,
dokrajčit ćemo knjige života
Simuliram jasnoću
kao da mu je dosta
ničega dosta
Ne podrazumijevam više
Doslovno, i na površini, sve je
hrana i toplota