Kupolenebo | Ivan Šamija

I.

diskretno obojim jezero
otrovom iz trepavica
sve ozbiljnije shvaćam poduke iz letenja
i to me čini zadovoljnijom
dragi I.
ali ti se pretvaraš
u monumentalni spomenik meni
nad elegičnim blatom južnih močvara
eksplozivno se množiš
u istom volumenu betona
rasprsni se, dragi I.!
ja ne mogu klesati taj tvoj granit
da ti napipam srce u ruci
možda sam trebala još jednom
baciti tarot karte
možda je naša abeceda
ipak pogrešna permutacija
svejedno, ne pomažeš mi, dragi I.,
da nam odaberem neki drugi svemir