Je li to sve | Drago Glamuzina

ŽABE

Još uvijek se vole. Premda je prošlo mnogo godina.
I mnogo svađa.
Ništa se nije promijenilo, kaže.
Osim što sad imamo automobil i ne moramo se
smrzavati po parkovima, odgovori.
Gledali su film u kojem su žabe padale s neba,
prava kiša žaba koja je probijala krovove automobila,
a on ju je držao za ruku.
U drugoj ruci je držao mobitel, spreman da izađe van
čim nazove njegova žena. I u tišini hodnika slaže
da još nije gotov s poslom.

Poslije, u autu, rekao je
da to nije u redu. Izaći s njom u kino,
a u ruci grčevito stiskati mobitel.
Lagati ženu.
Čekati da padnu žabe.
Ali ona ga nije slušala.
Kopala je po torbi i grozničavo tražila mobitel.
Kad ga je našla, promucala je: Mama uskoro
dolazi, ljubavi… znam da te nije strah.

A onda su otišli na jezero
i parkirali između dva stabla.
Kad se spustio na nju, pogledala je na sat, posegnula za
torbom i počela kopati po njoj, ali on se nije dao smesti.
Čak ni kad je izvadila leksaurin, i jedan progutala.
Ovaj me put ništa neće uništiti,
mislio je. I utiskivao se u nju.
Čak ni kad su se na prozoru pojavila dva voajera,
s isplaženim jezicima i otkopčanim hlačama.
Pomislio je da u rukama drže žabe,
ali nije prestajao utiskivati se
u nju. A onda je zazvonio
njegov mobitel. Baš sam krenuo kući,
rekao je. Ali nije prestajao
utiskivati se u nju.