Je li to sve | Drago Glamuzina

KAO NEKAD

Nekad sam joj često čitao.
Razne stvari.
Čitao sam joj preko telefona
ono što sam upravo napisao,
čitao joj u krevetu
Carvera, Bukowskog i Ferića.
Pazio da pritom ne spava
i čekao da se nasmiješi
na pravim mjestima.
Ponekad sam joj čitao i
novinske tekstove,
recimo onaj o muškarcu
koji je umro nakon osmosatne erekcije.
Činilo mi se, nekad
da joj moram pročitati
sve što bih našao imalo zanimljivim,
da u nju mora ući
sve što je ušlo u mene.

…

Sinoć je, u jedan ujutro
nazvala neku ženu,
za koju je mislila da nešto muti sa mnom,
i šutjela u telefon.
A ta je žena s druge strane
ponavljala – Tko je to?
Na kraju je pozvala muža
koji je također pitao –
Tko je to?
Ali ona je šutjela
sve dok nisu spustili slušalicu.
Malo smo se svađali oko toga,
ali oboje smo umorni
i nemamo više energije
ni za svađu.
Šutimo u telefon,
jako dugo,
a onda me ona zamoli
da joj
nešto pročitam.
Kao nekad.