Je li to sve | Drago Glamuzina

NAPAST

Sjedim u maloj kavani i čitam.
Pobjegao sam iz ureda kako bih mogao čitati u miru.
Ali ulazi neka žena, sklapa kišobran, zbunjeno se
osvrće na sve strane
i prilazi mom stolu.
Pita me
može li u WC.
Gledam je u čudu,
i sam pomalo zbunjen tim glupim pitanjem
i na kraju kimnem glavom – Možete.
I ona se spušta niz stube, a ja
nastavljam čitati.

Ali nje nema.
Nema je već 30 minuta,
40. I ja se počinjem pitati
što radi tamo dolje.

Ne sviđa mi se ta misao.
Glupa je i bizarna, dosadna
kao muha, i pokušavam je
istjerati iz glave.
Ali ne mogu.
Uporno se vraća.
Nema je već sat vremena,
i meni svašta pada na pamet –
možda je narkomanka, možda je mrtva,
možda bih se trebao spustiti dolje
i vidjeti što se dogodilo.
Ljutim se na sebe
što sam dopustio
da mi tako agresivno uđe u misli.
Ali ne mogu si pomoći.
Ustanem i krenem van,
odlučan da prekinem tu ludu priču.
Ali odjednom se predomislim.
Nećeš se riješiti te napasti dok to ne
učiniš – kažem sebi
dok silazim niz stube.