100 komada | Vlado Bulić
011
sreli se nakon skoro osam godina
i otišli na kavu.
sjebao se bio do kraja.
dilao kemiju na kile,
probio par puta,
istukli ga par puta,
istukao on Njih par puta.
sad se, kaže, kulira.
upisao faks.
ima stalnu žensku
i stalnu Njemicu za po ljeti.
i još kaže
– možeš imat samo dva frenda
– triba tu i tamo poslušat starce
jebiga, za njih si siguran da te nemaju namjeru zajebat
– tija bi bit dobar otac
– počeja san čitat jer san skužija da san i ono šta san zna zaboravija
na kraju još kaže: “jebiga”.
Sadržaj
IUrednikov izbor001
002
003
Urednikov izbor004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
Urednikov izbor015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
Urednikov izbor035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
Urednikov izbor057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
